Velika promocija humanosti i saosećajnosti u Vrbasu

Tako je i Crveni krst Vrbasa dobio „škoda” automobil, te će im sada biti lakše da organizuju posao. Prema rečima sekretarke Crvenog krsta Vrbas Tatjane Gluščević, opština broji pet naselja, te će donacija Crvenog krsta Vojvodine, koja je potekla od Crvenog krsta Gornje Austrije, omogućiti bolju povezanost sa seoskim školama, u kojima realizuju razne edukativne programe.

– Imamo volontere koji nisu iz Vrbasa i da bi došli, plaćali su bus kartu, a sada ćemo smanjiti te toškove jer možemo da ih prevezemo. U akcijama solidarnosti će nam takođe biti od velike pomoći, kada se velika količina garderobe i drugih potrepština treba odneti sa jednog mesta na drugo – kazala je za „Dnevnik” Gluščević.

Po njenim rečima, ne postoje zvanični pisani tragovi od kada postoji ta humanitarna organizacija u Vrbasu, ali s obzirom na to da su one nastajale u periodu posle Drugog svetskog rata, mišljenja je da je to mogla biti 1945. godina.

– Crveni krst je vezan za ratne okolnosti, ali dosta toga radi i u mirnodopskim uslovima – priča naša sagovornica, koja je u toj humanitarnoj organizaciji od 1991. godine. – U mirovnim stanjima smo posvećeni radu u preventivnim aktivnostima i socijalnoj delatnosti, s obzirom na to da je smisao postojanja organizacije briga o ljudima u zajendnici. Od socijalnih programa radimo program Narodne kuhinje, koji finansira lokalna samouprava. Obroci se kuvaju u našem lokalnom renomiranom restoranu, a spisak za korisnike se pravi u Centru za socijalni rad. Kao Crveni krst mi imamo mogućnost da predložimo nekog korisnika, koji nam se obratio za pomoć, ukoliko primetimo da se neko od starijih korisnika ne pojavljuje duže vreme. Obroci se kuvaju za pet radnih dana.

Po njenim rečima, Narodna kuhinja je počela sa radom 2008. godine, a od 2015., zahvaljujući sredstvima lokalne samouprave, adaptiran je prostor u delu zgrade Crvenog krsta, te je punkt za podelu hrane premešten i danas radi na istoj adresi. Osim toga, tu je i akcija solidarnosti, u kojoj građani zajedno sa volonterima prikupljaju garderobu, obuću ili druge stvari koje će pomoći ljudima da poboljšaju svoj položaj.

– Sada je najviše aktuelno dobrovoljno davalaštvo krvi, koje je podignuto na najviši nivo – ističe sekretarka. – Ono se organizuje jednom do tri puta u Crvenom krstu ili negde na terenu Opštine Vrbas. Od 2018. godine smo imali pad prikupljenih jedinica krvi, no mi se trudimo da što više promovišemo i ističemo značaj tog humanog čina, ne samo za osobu koja će primiti tu krv, već i za dobrovoljnog davaoca. Naš plan je da prikupimo na godišnjem nivou oko 1.200 jedinica krvi, a sada smo došli na skoro 1.000, tako da još uvek moramo da radimo na dostizanju cilja i promociji te humane aktivnosti, jer spasiti nekome život je najplemenitija stvar koju jedan čovek može da učini. Na tom planu organizujemo i maturske akcije davanja krvi, u kojima sarađujemo sa srednjim školama na našoj teritoriji. Možemo reći da je saradnja odlična, jer mladi bar na tom testu humanosti pokazuju najviše rezultate.

Što se tiče volontera, Tatjana kaže da u Crvenom krstu Vrbas imaju i starije i mlađe ljude, koji žele da pomognu. Uglavnom uvek mogu da računaju na tridesetak osoba, ali u kriznim situacijama, kao što je to bilo za vreme rata u okruženju i izbegličke krize devedesetih godina, zatim za vreme bombardovanja, kao i poplava 2015. godine i skorašnje pandemije, mnogo veći broj ljudi je iskazao saosećajnost sa ugroženim stanovništvom, te se pridružio spasilačkoj misiji Crvenog krsta.

Po rečima sekretarke Tatjane Gluščević, od 2003. godine je organizovan projekat „Zajednički program za inkluziju”, kroz koji su radili sa decom iz ugroženih porodica, naročito romskih, kao i sa omladinom sa intelektualnim smetnjama. Od 2018. godine prekinuto je finansiranje, te su morali da priolagode aktivnosti, oslanjajući se samo na novac koji dobijaju od lokalne samouprave i Crvenog krsta Srbije. Tako je nastao „Kreativni kutak”, u kom se realizuju kreativne krojačke radionice, kulinarske i sve one radionice koje razvijaju njihove životne sredine i omogućavaju im neki vid samozapošljavanja. Svi proizvodi su od recikliranog materijala, jer novac gledaju da troše više na izlete, pa tako uštede na materijalu. Ima osam korisnika koji pohađaju kreativni kutak, a sve što naprave se nekako i proda, uglavnom saradnicima, volonterima, mamama... Od skupljenog džeparca su tako lane otišli na more. 

– Ponosni smo i na zdravstveno – preventivne delatnosti koje sprovodimo, pre svega u saradnji sa školama – poručila je Gluščević. – U pitanju su konkursi kao što su „Krv život znači”, zatim kviz „Šta znaš o zdravlju” koji organizuje Crveni krst Vojvodine. Realizujemo i zdravstveno-preventivne radionice iz oblasti polno prenosivih infekcija, ali i obuke prve pomoći, koje se u školama realizujemo kroz radionice. Najveći broj dece koji učestvuje u aktivnostima je osnovnoškolskog uzrasta, dok se određene aktivnosti sprovode i na nivou srednjih škola.

U vaspitno-obrazovnim ustanovama se radi i na promociji humanih vrednosti, sa ciljem razvijanja tolerancije, uvažavanja različitosti i smanjivanja vršnjačkog nasilja, ali i uopšte nasilja u komunikaciji između učenika, ali i učenika i profesora. Fokus grupa za sprovođenje programa prevencije trgovine ljudima je na omladini u srednjim školama, ali se on realizuje i u osnovnim školama.

Ivana Bakmaz