Увоз гуши повртаре у Новом Кнежевцу: Лане бацали арпаџик

Радован Чукуров из Новог Кнежевца констатује да је на тржуишту arpayika, из ког се производи црни лук, присутно затишје и чека се да ускоро крену дорада и пласман, али да се никада не зна како ће проћи.

- Чекамо фабруар и март, то су месеци када је присутна потражња за arpayikom, због пролећне садње - каже Чукуров. - Лане је ситуација била таква да је потражња била јако слаба и цена вема ниска, али је сада arpayik у односу на прошлогодишњу цену доста поскупео. У маркетима се arpayik продаје по цени од стотину динара по килограму, тако да и ми произвођачи чекамо да постигнемо бољу цену него пре годину дана, да надокнадимо део губитка који смо имали прошле године.

Чукуров каже да је прошле године бацио на ђубриште шест тона arpayika, што је допринело да је прошле сезоне преполовио површине под овим усевом, на свега два катастарска јутра.

- Ако цена arpayika и ове године буде неповољна, размишљам да после више деценија бављења овом производњом, престанем да га сејем. Иначе, многи произвођачи arpayika су у prеthodnom периоду одустали па је преостало свега нас десетак који се бавимо овом производњом. Због тога је и понуда домаћег arpayika слабија, а новокнежевачка општина је некада била позната по овој производњи - подсећа Чукуров.

Произвођачи arpayika из Новог Кнежевца били би задовољни да лањски род продају и за 80 динара по килограму, поготово што су лане пре него што су га морали бацати продавали по 25 до 30 динара.

- Лане на крају arpayik никоме није требао и због тога смо део рода морали бацити. Један од разлога је што се увозе и црни лук и arpayik, чиме се гуши домаћа производња. Увозници су запосели тржишта у већим центрима, а ми нисмо организовани да би могли да им парирамо. Раније смо покушавали оснивањем удружења произвођача arpayika, али циљеви због којег смо га основали нису заживели, па је престало са радом, пошто нисмо нашли заједнички интерес, него смо остали разједињени - каже Чукуров.  Због тога су произвођачи arpayika препуштени накупцима, када ко наиђе. Десетак произвођача који arpayik појединачно производе на два до три катастарска јутра, имају сада понуду од око 150 тона. Чукуров подсећа да је у новокнежевачкој општини некада производња arpayika била око 5.000 тона, па је ова средина словила за највећи центар за производњу arpayika на накадашњем југословенском простору.

- Толика производња 80-тих година прошлог века могла је да се прода на тржишту тадашње Југославије и извозило се за Русију, али измењене прилике су учиниле своје да су десетковани и домаћа произвоња и тржиште arpayika - указује Чукуров.

М. Митровић

Фото: М. Митровић

Текст је део пројекта „Нови Кнежевац у Дневнику“, који је суфинансирала Општина Нови Кнежевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове Општине.