Uvoz guši povrtare u Novom Kneževcu: Lane bacali arpadžik
NOVI KNEŽEVAC: Proizvođači arpayika iz Novog Kneževca i okoline još ne znaju kako će proći sa prošlogodišnjim rodom, bez obzira što je cena crnog luka u maloprodaji i na pijacama dostigla 100 i više dinara za kilogram.
Radovan Čukurov iz Novog Kneževca konstatuje da je na tržuištu arpayika, iz kog se proizvodi crni luk, prisutno zatišje i čeka se da uskoro krenu dorada i plasman, ali da se nikada ne zna kako će proći.
- Čekamo fabruar i mart, to su meseci kada je prisutna potražnja za arpayikom, zbog prolećne sadnje - kaže Čukurov. - Lane je situacija bila takva da je potražnja bila jako slaba i cena vema niska, ali je sada arpayik u odnosu na prošlogodišnju cenu dosta poskupeo. U marketima se arpayik prodaje po ceni od stotinu dinara po kilogramu, tako da i mi proizvođači čekamo da postignemo bolju cenu nego pre godinu dana, da nadoknadimo deo gubitka koji smo imali prošle godine.
Čukurov kaže da je prošle godine bacio na đubrište šest tona arpayika, što je doprinelo da je prošle sezone prepolovio površine pod ovim usevom, na svega dva katastarska jutra.
- Ako cena arpayika i ove godine bude nepovoljna, razmišljam da posle više decenija bavljenja ovom proizvodnjom, prestanem da ga sejem. Inače, mnogi proizvođači arpayika su u prethodnom periodu odustali pa je preostalo svega nas desetak koji se bavimo ovom proizvodnjom. Zbog toga je i ponuda domaćeg arpayika slabija, a novokneževačka opština je nekada bila poznata po ovoj proizvodnji - podseća Čukurov.
Proizvođači arpayika iz Novog Kneževca bili bi zadovoljni da lanjski rod prodaju i za 80 dinara po kilogramu, pogotovo što su lane pre nego što su ga morali bacati prodavali po 25 do 30 dinara.
- Lane na kraju arpayik nikome nije trebao i zbog toga smo deo roda morali baciti. Jedan od razloga je što se uvoze i crni luk i arpayik, čime se guši domaća proizvodnja. Uvoznici su zaposeli tržišta u većim centrima, a mi nismo organizovani da bi mogli da im pariramo. Ranije smo pokušavali osnivanjem udruženja proizvođača arpayika, ali ciljevi zbog kojeg smo ga osnovali nisu zaživeli, pa je prestalo sa radom, pošto nismo našli zajednički interes, nego smo ostali razjedinjeni - kaže Čukurov. Zbog toga su proizvođači arpayika prepušteni nakupcima, kada ko naiđe. Desetak proizvođača koji arpayik pojedinačno proizvode na dva do tri katastarska jutra, imaju sada ponudu od oko 150 tona. Čukurov podseća da je u novokneževačkoj opštini nekada proizvodnja arpayika bila oko 5.000 tona, pa je ova sredina slovila za najveći centar za proizvodnju arpayika na nakadašnjem jugoslovenskom prostoru.
- Tolika proizvodnja 80-tih godina prošlog veka mogla je da se proda na tržištu tadašnje Jugoslavije i izvozilo se za Rusiju, ali izmenjene prilike su učinile svoje da su desetkovani i domaća proizvonja i tržište arpayika - ukazuje Čukurov.
M. Mitrović
Foto: M. Mitrović
Tekst je deo projekta „Novi Kneževac u Dnevniku“, koji je sufinansirala Opština Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove Opštine.
