Ускоро споменик Матији Корвину у Суботици
Испред Рајхлове палате у Суботици ускоро би требало да буде подигнут споменик Матији Корвину. То је одлучено на данашњој седници Градског већа, а новац за подизање споменика је обезбедио Лајош Чакањ, преноси портал subotica.com.
Поводом 560 година од крунисања угарског краља споменик ће бити подигнут у улици која носи његово име, а биће постављен у виду његове препознатљиве фигуре, на постаменту који ће се израдити према Идејном пројекту израђеном од стране „Support“ доо Суботица и у складу са Решењем Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица, наводи се у саопштењу које преноси суботички портал.
На споменику ће писати „Matthias Rex (1458-1490)“, а на бочној страни постамента монтираће се спомен плоча с текстом „Споменик Матији Корвину је поставио 2018. године Чакањ Лајош уз сагласност Града Суботице“ исписаним на српском језику ћириличним писмом, на мађарском, на хрватском и на енглеском језику.
„У захтеву је наведено да је Матија Корвин био властелин овог краја, да је владао од 1458. до 1490. године и био је познат као праведан краљ према својим поданицима. Био је син београдског јунака Јанка Сибињанина (Хуњади Јаноша). Подносилац је вођен идејом да се сећањем на њега у Суботици у улици која носи његово име подигне споменик поводом 560. годишњице његовог крунисања – наводи се у образложењу Градског већа“.
И поред тога што су својим делима задужили не само град, него и целу земљу, споменик у Суботици ни данас немају чувени спортиста Јован Микић Спартак, који је свој живот дао за ослобођење, лекар и композитор Јован Пачу (родна кућа му пропада у насељу Александрово), академски сликар Аксентије Мародић, угледна Буњевка Мара Ђорђевић Малагурски, књижевник и филозоф Радомир Констатиновић... Улицу у свом родном граду ни данас нема Данило Киш.
Матија Корвин рођен у 15. веку као Матија Хуњади, био је син Јаноша Хуњадија, кога је наша народна епика опевала као Сибињанин Јанка. Надимак Корвин добио је по представи гаврана у његовом грбу. Успешно је ратовао против Турака и Хасбурговаца, а 1486. године заузео је Беч. После пада Босне ослободио је Јајце и организирао Јајачку и Сребреничку бановину, отежавши тиме Турцима продор у јужнословенске земље. Реформисао је државу, а у Пожуну основао је 1465. године универзитет и 1472. прву штампарију.
У историји Суботице пише да је средином 15. века, тај град било имање породице Хуњади односно Корвин. Краљ Матија град дарује свом рођаку, Јаношу Понграцу Денгелегију, војводи из Трансилваније. Он је био тај, који је имајући у виду опасност од Турака, ојачао суботичко утврђење, које се почетком 16. века спомиње као "castellum".
В. Б.