У СРЕМУ ЧАК ТРИ НАСЕЉА НОСЕ ИСТИ НАЗИВ Цене некретнина у њима отишле у небо: "Из ваше куће, за лепог времена, у даљини видите Београд"

Замислите да се налазите пола сата вожње од београдске Кнез Михаилове улице. На пет километара од ауто-пута, 10 минута од аеродрома и највише 40 минута од Новог Сада. А све време сте ушушкани између Дунава и моћне оранице. Сада бисмо, као у оном чувеном вицу, требало да кажемо: „Звучи добро, ал’ има једну ману – то не постоји!“

Е, постоји. Дођите у Старе Бановце, па ћете се уверити да је све баш тако. Постоје многа места на којима Бог није шкртарио. Али над Бановцима је баш опустио руку!

И нека вас не буни то што се формално налазимо у Старим Бановцима, а често говоримо само – Бановци. Путник који не зна о чему је реч, проћи ће кроз чак три села, уверен да је све време у једном једином. Може се, наиме, десити да путник прође и Нове Бановце и Бановце-Дунав, те дође у Старе Бановце, а да то и не примети. Можда, једино, ако запази табле са називима места. Пут је прав и раван, а размака нема.

Због тога само рођени овде, или досељени пре много година, могу поуздано показати где престаје једно, а почиње друго или треће насеље. Нови Бановци, Бановци-Дунав и Стари Бановци данас су заправо једно место са различитим именима. Насупрот подацима из пописа, по којима овде живи око 17.000 становника, процењује се да данас ова три насеља имају преко 30.000 становника, јер огроман број људи, из различитих разлога, није пријављен и пописан у месту становања.

Разлог је најчешће прозаичан. Ако сте пријављени у Старим Бановцима, на пример, и затреба вам лекарска интервенција која се мора лечити болнички, лако ће се догодити да завршите чак у Сремској Митровици. А из ваше куће, за лепог времена, у даљини видите Београд!

Многи су се досетили, па овај апсурд решили тако што су се пријавили у главном нам граду. Аргументи са којима се у Бановце долази још су уверљивији: близина Земуна и Београда, близина Дунава, добра путна инфрастуктура, живот у амбијенту села са свим погодностима града. Ту постоји само један проблем. Тржиште је препознало ово о чему причамо, па је цене некретнина на овом подручју лансирало у небо. За мање од 40.000 евра тешко да се може наћи пристојна сеоска кућа, а за оне на атрактивнијим локацијама треба издвојити и 100.000 евра. Па, изволите!

А није увек изгледало тако. Зна се да су Бановци постојали још у 15. веку, али први писани извор у ком се помињу јесте турски попис Земунске нахије 1566. године. Судећи по именима кућних старешина и по томе што су имали попа Павла, у њима је живело православно становништво. Од краја 18. века постоје Стари и Нови Бановци. Када је Пожаревачким миром између Аустрије и Турске 1718. године источни Срем ушао у састав Аустрије, Бановци су се нашли у Хабзбуршком царству. У оквиру Подунавске војне границе, чија је реорганизација отпочела 1745. године, а завршена неколико година касније, сва села уз Дунав, од Земуна до Петроварадина, а касније и нека даље од Дунава, постала су војна насеља, а мушки војно способни становници граничари. Делови граничарских јединица су у оквиру редовне војске учествовали у ратовима које је Аустрија водила у то време.

Остало је записано: „Ратовали су негде, Бог зна где, у неким земљама којима ни имена знали нису, са неким војскама које никад ни видели нису“.

Живели су тако Бановчани из генерације у генерацију све до 1871/72. године, кад је почело расформиравање Границе. Од тог времена некадашњи граничари постали су углавном земљорадници. Промена у броју становника Старих и Нових Бановаца почела је седамдесетих, кад је невелики размак између ових насеља претворен у викенд-зону, а формирањем стамбеног насеља Бановци-Дунав, почетком осамдесетих, и насељавањем избеглица после ратова деведесетих година, ова насеља су десетоструко увећана, пише Илија Туцић.

Што се тиче „заљубљеника у пролазу“, сазнали смо да Стари Бановци ускоро добијају озбиљан адут, који ће их привући у још већем броју. У плану је изградња марине која ће постати незаобилазна тачка на воденом правцу између Београда и Новог Сада. Тако ће Бановци добити нешто што је заиста привилегија одабраних. У кругу од пар километара имаће аеродром, ауто-пут и марину за навез бродова. Без обзира на то да ли путујете водом, копном или ваздухом, овде сте добродошли.

Одраније је познато да је Срем препун чудеса. Бановци, нарочито они Стари – једно су од њих. Сеоска месна заједница смештена је у новој згради, какву немају ни многи општински центри. Утисак је помало и симболичан. Наиме, и до нас су стигли гласови да Бановци, са укупно тридесетак хиљада становника, озбиљно конкуришу да у догледној будућности постану општина, која би, са суседним Белегишем, чинила прави подунавски центар. 

Село које има Милорада Бабића може да има овакву или онакву будућност. Али једно је сигурно – прошлост му је у сигурним рукама. Писац „Хронике Старих Бановаца“ у својој скромности није умео да каже колико је књига о Бановцима написао. Најмање пет, а чули смо и више. Не постоји ниједан догађај, ниједно име значајно за овај крај, а да није прошло кроз Милорадово перо. Велика је то ствар. Такве ствари су темељ на ком се после лакше гради. Из чисте љубави, на ма коју тему, исписати стотине страна – јесте подвиг. Овековечити историју људи са којима живиш још је више од тога.

Школа у Старим Бановцима постоји још од половине 18. века. Први учитељ, именом Лазар Мијатовић, поменут је још далеке 1758. године. Назив Основна школа „Слободан Савковић“ добила је 1962. године. Оно што је најважније није ни лепа школска сала, ни опремљеност учионица, ни успеси на разним фронтовима, већ чињеница да школа данас има – 550 ђака у 23 одељења.

У данашње време, када велика већина школа муку мучи да због драстичног пада броја деце одржи нормално функционисање, школа у Старим Бановцима нема тих проблема. Дечји осмеси срећу се на све стране.

Коњички клуб „Подунавље Балта“ основан је 1995. године. Бројао је преко 30 чланова, од којих је половина одгајала коње липицанерске расе. На дан сеоске славе, Мале Госпојине, кроз село пролази традиционална смотра запрега.