У Сремској Митровици прво рециклажно двориште у Србији

.. То представља значајан корак у зашити животне средине, који ће, како се очекује, помоћи да се смањи број депонија, али и умање рачуни за комуналне услуге.

Центар за рециклажу отворен је у оквиру иницијативе „За нула отпада у Сремској Митровици” коју је покренуло ЈКП „Комуналије” и која је прошле године победила на конкурсу у оквиру пројекта „Алтернативно финансирање и донације за локалне заједнице у Србији”, на платформи Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).

Неадекватан начин одлагања отпада дугогодишњи је проблем, а грађани ће убудуће у рециклажно двориште моћи да довезу и бесплатно одложе отпад, који ће касније бити спреман за даљу рециклажу.

- Заштита животне средине је један од стратешких реформских приоритета и заједно с партнерима радимо на томе да се унапреди прикупљање и рециклажа амбалажног отпада, стакла и отпада од хране, употребљених батерија и сијалица, као и електричног и електронског отпада - објаснио је директор Одељења за одрживи развој у НАЛЕД-у Слободан Крстовић. - Отварањем рециклажног дворишта у Сремској Митровици, око 19.000 домаћинстава добило је прилику да активно учествује у рециклажи.

Најављено је да ће рециклажни центар бити отворен и за сакупљаче секундарних сировина, који ће, кроз бригу о својој локалној заједници, имати прилику за додатну зараду. Надлежни очекују да ће грађани Сремске Митровице уместо депонија, за одлагање крупног отпада убудуће користити рециклажно двориште, што ће за око 30 одсто смањити присуство штетних материја.

За успостављање одрживог система заједничког управљања отпадом неопходно је удруживање општина, те је у Војводини већ формирано девет региона - Нови Сад, Сремска Митровица, Панчево, Инђија, Кикинда, Суботица, Зрењанин, Сомбор и Вршац.

Заједнички регионални центар за прераду отпада имаће Нови Сад, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Србобран, Темерин, Врбас и Жабаљ, али и Сремска Митровица, Богатић и Шабац. Панчево и Опово чине засебан регион, а Инђија је центар за Пећинце, Руму, Шид, Сремске Карловце и Стару Пазову. Управљање отпадом повезало је Кикинду, Аду, Бечеј, Нову Црњу и Нови Бечеј у један регион, односно Бачку Тополу, Чоку, Кањижу, Мали Иђош, Нови Кнежевац, Сенту и Суботица, која је центар. Зрењанин је регионални центар за Ковачицу, Сечањ, Тител и Житиште, Сомбор за општине Апатин, Бач, Кула и Oyaci, а Вршац за Алибунар, Белу Цркву, Пландиште.

Раздвајање и одлагање по врстама отпада

Градња одговарајућег рециклажног дворишта на простору Градске депоније у Новом Саду, тек је у почетној фази. У току су припремни радови, а очекује се да ће бити завршено за 330 дана. Реч је о 153,6 милиона динара вредној инвестицији, која представља један од садржаја у склопу будуће регионалне депоније, чијом ће изградњом практично бити заокружен процес раздвајања отпада. У рециклажном дворишту ће се налазити централно постројење за прикупљање и сепарацију примарно селектованог отпада, као и простор за одлагање посебних типова отпада, ауто-гума, азбестних произода, батерија, уља, електричних апарата…

Од 43 званично регистрованих општинских депонија у Војводини само се пет може користити у дужем временском периоду (20 година), уз санацију и уређење по стандардима Европске уније, док је капацитет осталих попуњен, с тим да већина не задовољава ни минимум техничких захтева. У складу са одговарајућим стандардима оперативне су регионалне санитарне депоније Кикинда, „Јарак” (Сремска Митровица), Панчево и Суботица.

Надлежни подсећају и да се дивље депоније по атарима насеља стално уклањају, али и поново формирају, а интересантна је чињеница да, иако је реч о агрикултурном подручју, с високим садржајем органског отпада, у Војводини нема организованог компостирања, те такве локације постоје само у Суботици и делом у Сремској Митровици.       

Ј. Вукашиновић