U Sremskoj Mitrovici prvo reciklažno dvorište u Srbiji
SREMSKA MITROVICA: Prvo reciklažno dvorište u Srbiji otvoreno je u Sremskoj Mitrovici, a na tom mestu građani u osam specijalnih kontejnera mogu besplatno odlagati kabasti otpad, poput bele tehnike, nameštaja, građevinskog otpada..
.. To predstavlja značajan korak u zašiti životne sredine, koji će, kako se očekuje, pomoći da se smanji broj deponija, ali i umanje računi za komunalne usluge.
Centar za reciklažu otvoren je u okviru inicijative „Za nula otpada u Sremskoj Mitrovici” koju je pokrenulo JKP „Komunalije” i koja je prošle godine pobedila na konkursu u okviru projekta „Alternativno finansiranje i donacije za lokalne zajednice u Srbiji”, na platformi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Neadekvatan način odlaganja otpada dugogodišnji je problem, a građani će ubuduće u reciklažno dvorište moći da dovezu i besplatno odlože otpad, koji će kasnije biti spreman za dalju reciklažu.
- Zaštita životne sredine je jedan od strateških reformskih prioriteta i zajedno s partnerima radimo na tome da se unapredi prikupljanje i reciklaža ambalažnog otpada, stakla i otpada od hrane, upotrebljenih baterija i sijalica, kao i električnog i elektronskog otpada - objasnio je direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović. - Otvaranjem reciklažnog dvorišta u Sremskoj Mitrovici, oko 19.000 domaćinstava dobilo je priliku da aktivno učestvuje u reciklaži.
Najavljeno je da će reciklažni centar biti otvoren i za sakupljače sekundarnih sirovina, koji će, kroz brigu o svojoj lokalnoj zajednici, imati priliku za dodatnu zaradu. Nadležni očekuju da će građani Sremske Mitrovice umesto deponija, za odlaganje krupnog otpada ubuduće koristiti reciklažno dvorište, što će za oko 30 odsto smanjiti prisustvo štetnih materija.
Za uspostavljanje održivog sistema zajedničkog upravljanja otpadom neophodno je udruživanje opština, te je u Vojvodini već formirano devet regiona - Novi Sad, Sremska Mitrovica, Pančevo, Inđija, Kikinda, Subotica, Zrenjanin, Sombor i Vršac.
Zajednički regionalni centar za preradu otpada imaće Novi Sad, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Srbobran, Temerin, Vrbas i Žabalj, ali i Sremska Mitrovica, Bogatić i Šabac. Pančevo i Opovo čine zaseban region, a Inđija je centar za Pećince, Rumu, Šid, Sremske Karlovce i Staru Pazovu. Upravljanje otpadom povezalo je Kikindu, Adu, Bečej, Novu Crnju i Novi Bečej u jedan region, odnosno Bačku Topolu, Čoku, Kanjižu, Mali Iđoš, Novi Kneževac, Sentu i Subotica, koja je centar. Zrenjanin je regionalni centar za Kovačicu, Sečanj, Titel i Žitište, Sombor za opštine Apatin, Bač, Kula i Oyaci, a Vršac za Alibunar, Belu Crkvu, Plandište.
Razdvajanje i odlaganje po vrstama otpada
Gradnja odgovarajućeg reciklažnog dvorišta na prostoru Gradske deponije u Novom Sadu, tek je u početnoj fazi. U toku su pripremni radovi, a očekuje se da će biti završeno za 330 dana. Reč je o 153,6 miliona dinara vrednoj investiciji, koja predstavlja jedan od sadržaja u sklopu buduće regionalne deponije, čijom će izgradnjom praktično biti zaokružen proces razdvajanja otpada. U reciklažnom dvorištu će se nalaziti centralno postrojenje za prikupljanje i separaciju primarno selektovanog otpada, kao i prostor za odlaganje posebnih tipova otpada, auto-guma, azbestnih proizoda, baterija, ulja, električnih aparata…
Od 43 zvanično registrovanih opštinskih deponija u Vojvodini samo se pet može koristiti u dužem vremenskom periodu (20 godina), uz sanaciju i uređenje po standardima Evropske unije, dok je kapacitet ostalih popunjen, s tim da većina ne zadovoljava ni minimum tehničkih zahteva. U skladu sa odgovarajućim standardima operativne su regionalne sanitarne deponije Kikinda, „Jarak” (Sremska Mitrovica), Pančevo i Subotica.
Nadležni podsećaju i da se divlje deponije po atarima naselja stalno uklanjaju, ali i ponovo formiraju, a interesantna je činjenica da, iako je reč o agrikulturnom području, s visokim sadržajem organskog otpada, u Vojvodini nema organizovanog kompostiranja, te takve lokacije postoje samo u Subotici i delom u Sremskoj Mitrovici.
J. Vukašinović