ВЕЛИКО РЕНОВИРАЊЕ У КАРЛОВАЧКОЈ БОГОСЛОВИЈИ Капела, свечана сала, учионице добиће нови сјај
Карловачку богословију ове године, осим прославе великог јубилеја – 230 година од оснивања, очекују и значајни радови који треба да унапреде услове рада и живота те древне црквено-просветне установе интернатског типа.
Тако је пре неколико дана почела реконструкција школске капеле, која би до маја требало да добије нови сјај. Како каже ректор Карловачке богословије протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, капела, која је настала пре двадесетак година, захваљујући радовима који су у току добиће олтарски део са апсидом и нов иконостас у дуборезу.
Олтарска преграда дар је свештеника из Републике Српске, а израђује се у великом производном погону у Грчкој. Красиће је иконе које је пре 24 године поклонио садашњи патријарх Порфирије, а рад су ковиљских монаха. Ту ће се чувати и честице моштију Светог Кирила Лешочког, које је школа добила недавно у Македонији, као и Свештеномученика Ристе Јарамаза, некадашњег ђака Карловачке богословије, страдалог 1943. године.
Поред досадашњих, део мобилијара капеле чиниће и један нови трон који је такође дар.
- Капела ће у потпуности променити изглед и постати духовни простор ове куће - каже ректор Милановић. - Ове године нас очекује и санација свечане сале, која ће претрпети одређене измене пре свега због концертног клавира који смо лане добили од Патријаршијског управног одбора.
Биће преуређене и окречене учионице, а захваљујући дару епископа бањалучког Јефрема, простор доскорашњег одељења за дигитализацију САНУ претварамо у мултифункционалну салу, која ће личити на амфитеатар са 50 места. Биће то нови кутак са савременом техничком опремом за одржавање предавања за потребе ђака, али не само њих.
Иначе, на седници Наставничког савета је донета одлука да се велика сала назове по патријарху Георгију Бранковићу, а будућа мултифункционална сала носиће име по патријарху Герману Ђорићу, који је обновио Богословију 1964. године.
Новине током године очекују и богословску читаоницу. Новцем који је добила од Министарства културе за два пројекта, више од 1,2 милиона динара, школа ће купити витрине у којима ће се чувати део старе и ретке грађе, што ће дати нову димензију библиотеци.
Део тих пара биће искориштен за пројекат израде својеврсног биографског речника, који обухвата и прикупљање података о личностима које су завршиле богословију и оставиле трага у историји српског народа и српске цркве.
- Завршава се котларница у дворишту, а припрема партерно уређење у дворишту - додаје Милановић. – Ове године треба да почне и дуго очекивано уређење интерната. Прво ће бити замењена столарија на целој згради, а потом треба да уследе радови унутар објекта, који подразумевају преграђивање и прилагођавање соба савременим потребама, израду купатила и санитарних чворова.
Покрајинска влада нам је доделила близу 200 милиона динара за радове, а у финансирање, према најавама, треба да се укључи и Министарство привреде са око 20 милиона динара. У свему томе не треба занемарити жељу појединаца да помогну како би се унапредили услови живота и рада у школи.
По речима ректора Богословије, независно од радова настављају се припреме за обележавање јубилеја. Недавно је објављен компакт диск на ком је хор богослова снимио 22 песме. Његова промоција је отпочела недавним гостовањем хора у Македонији, а у наредном периоду се очекују наступи у Босни и Херцеговини, Новом Саду, Београду, чак и у неколико европских земаља. Након две године припрема ускоро се очекује излазак из штампе и монографије, која ће то богословско училиште представити на свобухватнији начин.
На јесен ће бити одржана већина програма у склопу прослеве јубилеја. Велики Сабор богослова заказан је за 23. и 24 септембар, а научни скуп је 11, 12. и 13. октобра, на који су долазак потврдили учесници из Аустрије, Русије, Грчке, Румуније, Црне Горе, Македоније.
Један од сегмената прославе је и изложба, којом ће кроз мноштво разновсних предмета и архивске грађе бити дочаран историјат школе. Светоарсенијевском академијом 10. новембра биће заокружено обележавање 230-годишњице Карловачке богословије.
Зорица Милосављевић