У Кањижи 1.443 незапослених, сваки други без квалификација

Директорка Филијале НСЗ Јелена Митровић истиче да се овакви сајмови организују са циљем да се у директан контакт доведу послодавци и незапослена лица.

- Пратимо који су ефекти након сајмова запошљавања. На прошлогодишњем сајму у Кањижи запослила су се 103 лица код послодаваца који су били присутни на сајму, а надамо се да ће и ове године та бројка бити још већа, па ћемо на основу ове активности допринети смањењу броја незапослених. У кањишкој општини је тренутно на евиденцији НСЗ 1.443 незапослених лица - предочава Јелена Митровић.

Она додаје да је сајам запошљавања мешовитог карактера јер су исказане потребе за радницима разних профила, почев од неквалификованих, затим радника електро, машинске и других струка, тражени су возачи, трговци, па и административни радници, а само један високошколац технолог. Проблем представља што је на евиденцији кањишке Испоставе НСЗ од укупног броја незапослених преко 50 посто без квалификације.

- С обзиром на велики број предузећа која су исказале потребе баш за таквом радном снагом, надам се да ће се запошљавањем већег броја променити квалификациона структура на евиденцији НСЗ - додаје Митровић.

На сајам запошљавања позвано је око 700 незапослених са евиденције НСЗ, а председник Скупштине општине Кањижа Милош Кравић сматра да је прави пут да се у заједничкој причи нађу привредници и они који желе да нађу посао. Он указује да је један од проблема да привредници нису у могућности да нађу мајсторе неопходних струка, чије се решење мора тражити у области образовања, јер су некада занатске струке биле знатно заступљеније него сада.

- Постоји потреба за одређеним занатима које смо у неку руку заборавили, а једноставно без заната и занатских услуга друштво не може да егзистира, без обзира на потребма за високотехнолошким развојем. Велики је проблем што међу незапосленима имамо више од половине неквалификованих радника, па сигурно има потребе за неким видом доквалификације. На евиденцији незапослених имамо и 49 са вишом и високом стручном спремом, за које би, такође, требало изналазити решења - каже Кравић.

Директорка Општег и правног сектора у хоргошком „Витамину” Љубица Војнић Тунић предочава да имају велике проблеме са обезбеђењем квалификоване радне снаге, пре свега бравара и млинара, уско стручних мајстора, јер је велики одлив према иностранству.

- Наша фирма се налази на три километра од границе са Мађарском, што се веома неповољно одражава на нас, јер људи могу лако да се снађу и бициклом да путују преко границе где су веће зараде. Тренутно из школа не излазе кадрови који могу да подмире ову врсту делатности за коју тражимо мајсторе, за рад на сушарама. Нажалост нико од бравара се није јавио, нема их на тржишту рада на подручју општина Кањижа и Нови Кнежевац, па ни у Суботици. Спремни смо да сносимо путне трошкове и што је неопходно - каже Љубица Војнић Тунић.

Они који траже посао имају различите личне и радне биографије. Еде Гомбош из Трешњевца прича да је завршио средњу школу за месара, па је радио осам година као кувар у кањишком „Потисју”, потом у „Тисакоопу” као трговац, а сада тражи посао.

- Без посла сам 20 година и бавио сам се пољопривредом, а сада имам жељу да се поново запослим и радим, па сам се пријавио и предао своју биографију на три места. Остало је да сачекам шта ће бити - вели Гомбош.

Механичар пољопривредне струке Радован Макуца из Новог Кнежевца каже да је до сада углавном радио приватно са зидарима, браварима, вариоцима и другим металцима, те да је на сајмовима запошљавања био више пута.

- Тешко је наћи запослење, поготово ако из Новог Кнежевца треба негде путовати. Немам аутомобил, а ни други превоз, па уколико нема организованог превоза све је за мене далеко - сматра Макуца. 

Кројачицу са искуством траже из занатске радње „Бела Дона” у Кањижи, а Тинде Бата Поздер објашњава да им је потребна искусна кројачица зато што шију женске и мушке одевне предмете за свечане прилике.

- Јавила се само једна кандидаткиња без одговарајуће стручне спреме и искуства. Имамо троје запослених од којих је само једна кројачица. На стручној пракси смо имали једну радницу, а потреба имамо за радницом која већ зна да шије. Много је људи отишло у иностранство, па и кројачица које прате мужеве и породицу и лако налазе посао - напомиње Тинде Бата Поздер.

Текст и фото: М. Митровић