U Kanjiži 1.443 nezaposlenih, svaki drugi bez kvalifikacija

Direktorka Filijale NSZ Jelena Mitrović ističe da se ovakvi sajmovi organizuju sa ciljem da se u direktan kontakt dovedu poslodavci i nezaposlena lica.

- Pratimo koji su efekti nakon sajmova zapošljavanja. Na prošlogodišnjem sajmu u Kanjiži zaposlila su se 103 lica kod poslodavaca koji su bili prisutni na sajmu, a nadamo se da će i ove godine ta brojka biti još veća, pa ćemo na osnovu ove aktivnosti doprineti smanjenju broja nezaposlenih. U kanjiškoj opštini je trenutno na evidenciji NSZ 1.443 nezaposlenih lica - predočava Jelena Mitrović.

Ona dodaje da je sajam zapošljavanja mešovitog karaktera jer su iskazane potrebe za radnicima raznih profila, počev od nekvalifikovanih, zatim radnika elektro, mašinske i drugih struka, traženi su vozači, trgovci, pa i administrativni radnici, a samo jedan visokoškolac tehnolog. Problem predstavlja što je na evidenciji kanjiške Ispostave NSZ od ukupnog broja nezaposlenih preko 50 posto bez kvalifikacije.

- S obzirom na veliki broj preduzeća koja su iskazale potrebe baš za takvom radnom snagom, nadam se da će se zapošljavanjem većeg broja promeniti kvalifikaciona struktura na evidenciji NSZ - dodaje Mitrović.

Na sajam zapošljavanja pozvano je oko 700 nezaposlenih sa evidencije NSZ, a predsednik Skupštine opštine Kanjiža Miloš Kravić smatra da je pravi put da se u zajedničkoj priči nađu privrednici i oni koji žele da nađu posao. On ukazuje da je jedan od problema da privrednici nisu u mogućnosti da nađu majstore neophodnih struka, čije se rešenje mora tražiti u oblasti obrazovanja, jer su nekada zanatske struke bile znatno zastupljenije nego sada.

- Postoji potreba za određenim zanatima koje smo u neku ruku zaboravili, a jednostavno bez zanata i zanatskih usluga društvo ne može da egzistira, bez obzira na potrebma za visokotehnološkim razvojem. Veliki je problem što među nezaposlenima imamo više od polovine nekvalifikovanih radnika, pa sigurno ima potrebe za nekim vidom dokvalifikacije. Na evidenciji nezaposlenih imamo i 49 sa višom i visokom stručnom spremom, za koje bi, takođe, trebalo iznalaziti rešenja - kaže Kravić.

Direktorka Opšteg i pravnog sektora u horgoškom „Vitaminu” Ljubica Vojnić Tunić predočava da imaju velike probleme sa obezbeđenjem kvalifikovane radne snage, pre svega bravara i mlinara, usko stručnih majstora, jer je veliki odliv prema inostranstvu.

- Naša firma se nalazi na tri kilometra od granice sa Mađarskom, što se veoma nepovoljno odražava na nas, jer ljudi mogu lako da se snađu i biciklom da putuju preko granice gde su veće zarade. Trenutno iz škola ne izlaze kadrovi koji mogu da podmire ovu vrstu delatnosti za koju tražimo majstore, za rad na sušarama. Nažalost niko od bravara se nije javio, nema ih na tržištu rada na području opština Kanjiža i Novi Kneževac, pa ni u Subotici. Spremni smo da snosimo putne troškove i što je neophodno - kaže Ljubica Vojnić Tunić.

Oni koji traže posao imaju različite lične i radne biografije. Ede Gomboš iz Trešnjevca priča da je završio srednju školu za mesara, pa je radio osam godina kao kuvar u kanjiškom „Potisju”, potom u „Tisakoopu” kao trgovac, a sada traži posao.

- Bez posla sam 20 godina i bavio sam se poljoprivredom, a sada imam želju da se ponovo zaposlim i radim, pa sam se prijavio i predao svoju biografiju na tri mesta. Ostalo je da sačekam šta će biti - veli Gomboš.

Mehaničar poljoprivredne struke Radovan Makuca iz Novog Kneževca kaže da je do sada uglavnom radio privatno sa zidarima, bravarima, variocima i drugim metalcima, te da je na sajmovima zapošljavanja bio više puta.

- Teško je naći zaposlenje, pogotovo ako iz Novog Kneževca treba negde putovati. Nemam automobil, a ni drugi prevoz, pa ukoliko nema organizovanog prevoza sve je za mene daleko - smatra Makuca. 

Krojačicu sa iskustvom traže iz zanatske radnje „Bela Dona” u Kanjiži, a Tinde Bata Pozder objašnjava da im je potrebna iskusna krojačica zato što šiju ženske i muške odevne predmete za svečane prilike.

- Javila se samo jedna kandidatkinja bez odgovarajuće stručne spreme i iskustva. Imamo troje zaposlenih od kojih je samo jedna krojačica. Na stručnoj praksi smo imali jednu radnicu, a potreba imamo za radnicom koja već zna da šije. Mnogo je ljudi otišlo u inostranstvo, pa i krojačica koje prate muževe i porodicu i lako nalaze posao - napominje Tinde Bata Pozder.

Tekst i foto: M. Mitrović