Тема "Дневника": Судбина старе напуштене болнице на Иришком венцу

Документом је обухваћен простор површине 7,8 хектара, у катастарској општини Ириг, а будући да су објекти и земљиште у власништву Покрајине, Републике и Манастира Хопово, реализација плана условљена је решавањем имовинско правних питања. 

“Циљ израде документа је уређење и изградња простора и стварање планског основа за уређење и изградњу комплекса здравствене установе и пратећих садржаја, као и за реконструкцију и адаптацију постојећих објеката, уз спровођење одредби планског документа вишег реда, кроз усклађивање са постојећим потенцијалима подручја, реалним потребама и програмским елементима, као и затеченим страњем на терену”, наводе аутори у тексту плана. 

Богата историја болнице на Иришком венцу почела је 1922. године, када су екипе стручњака из Министарства народног здравља почеле да обилазе Фрушку гору и траже повољно место за болницу. Уз помоћ неколико лекара из Суботице и Новог Сада и на предлог професора др Владимира Јаковљевића (1893 - 1960) одлучују да прва српска болница за туберкулозу буде отворена на Иришком венцу.

Објекат је отворен 1926. године, да би већ 1930. у њој била извршена прва операција плућа у Србији. Убрзо након отварања у њу са Голника из Словеније долази да ради најчувенији словеначки лекар др Томаж Фурлан, који се настањује у Новом Саду, где остаје и после рата и захваљујући познанству са Едвардом Кардељом и Мошом Пијаде.

Од првог америчког кредита који је Југославија добила у висини од 100 милиона долара, за болницу на Фрушкој Гори се одваја чак 11 милиона, и тако почиње градња најсавременијег центра у послератној Југославији у склопу којег се налази и биоскопска дворана за пацијенте и пратиоце са 160 места.

Некада најмодернија болница за лечење плућних болести више од двадесет година “зврји празна”, а чак и Гугл потврђује да је Институт за туберкулозу напуштен, додуше, како је наведено, привремено.

Зграде у оквиру комплекса наменски су изграђене за потребе дечјег опоравилишта, а тај простор тридесетих година прошлог века прераста у лечилиште за туберкулозу. Након Другог светског рата здравствена установа добија назив Болница за туберкулозу и ту функцију је имала до раних деведесетих година, када је објекте преузела војска, али их је убрзо и напустила. 

Интересантно је то да су се, у јеку епидемије коронавируса, када је кренула градња ковид болнице на Мишелуку, у народу могли чути предлози да би било боље да се за ту намену преуреди заборављени комлекс на Иришком венцу, изграђен за лечење плућних болести.

На парцели болничког комплекса евидентирано је осам објеката високоградње, две трансформаторске станице, као и приступне стазе, јавна расвета и други садржаји. По подацима Републичког геодетског завода,  помоћна зграда површине 819 метара квадратних у власништву је АП Војводине, с тим да право коришћења има Институт за онкологију у Сремској Каменици. Власништво над највећим објектом од 1.120 квадрата је мешовито, односно један пословни простор је Покрајински, а други манастирски.

У власништву Покрајине су и помоћне зграде површине,176 и 96 квадрата, те зграда од 372 квадрата, чије је рушење планирано, као и још пет објеката који више не постоје. Помоћна зграда површине 373 квадрата у својини је Манастира Хопово, док је Република власник објекта од 156 квадрата, помоћне зграде од 269 која више не постоји, али и земљишта површине 64.798 метара квадратних, око болничког комплекса. У склопу комплекса је и још пет катастарских парцела на којима се налазе две трансформаторске станице, те по један помоћни и привремени објекат, јавни коловоз и два некатегорисана пута. 

Осим реконструкције старих, планирана је градња нових здравствених објеката, с тим да је максимална висина главних зграда до четири спрата (П+4), а дозвољене су и подрумске и сутеренске етаже. Предвиђено је да најмање 40 одсто површине грађевинске парцеле планираног комплекса буде озелењено. 

“При планирању објеката водити рачуна да се максимално испоштује конфигурација терена, односно пад терена требало би да прати каскадна изградња објеката. Препоручује се изградња косих кровова, али је дозвољена и градња равних зелених кровова”, наводе аутори плана. 

Будући да је водоводна инфраструктура застарела и у веома лошем стању, непоходно ју је реконструисати и проширити, те дотрајалу опрему .

Када је реч о саобраћајној инфраструктури постојеће трасе се задржавају, док ће некатегорисани путеви бити проширени за потребе приступа болничком комплексу, с тим да ће неколико некатегорисаних јавних путева у својини општине Ириг бити укинуто. По мишљењу урбаниста зелене површине на планом обухваћеном подручју су запуштене и недовољно уређене, а наведено је да би постојећу шумску вегетацију Националног парка требало очувати и уклопити у планиране садржаје.

Ј. Вукашиновић, Н. Перковић