Таин - следовање српских војника на полицама митровачке пекаре

Ова вест не би изазвала велику пажњу да Биљана није одлучила да у своју понуду уврсти и хлеб српског војника из Првог светског рата под именом таин. Овај ражани хлеб, осим што дуго траје, даје и велику енергију, па није чудно што је униформа српског војника из тог времена садржала и специјалну торбицу за таин.

Биљана је током прошле године за време пандемије тражила рецепте за хлеб и од стотину које је могла наћи, за око јој је запао таин, баш зато што је из Првог светског рата и јер су наши војници сви у својим торбицама носили таин, али и зато што може дуго да стоји.

- Прави таин састоји се од 70 одсто ражаног брашна, 30 одсто белог брашна и домаћег квасца, који ја сама не правим за разлику од хлеба, већ га наручујем од професора технолога из Ниша, док је брашно из воденице из Лајковца и органско је, непрскано - каже Јаковљевић.

Да би се направио таин потребно је 24 до 26 сати, јер када се хлеб умеси мора да одстоји 12 сати, прича Биљана, затим се премеси и одстоји још 12 сати и онда се од теста направи као коверта да одстоји још неких сат, два и тек онда се формирају хлебови и пеку.

- Оригинал таин је округао, а ја га правим дугуљастог, само због тога јер је згодније да се сече - каже Биљана, којој је зимус један таин стојао чак месец и по дана, што само говори о квалитету овог хлеба, али она то не препоручује по овим врућинама, ипак, каже, хлеб може и да се замрзне, наравно када се лепо упакује.

Биљана препоручује муштеријама да хлеб поједу након седам до десет дана, а да је направила прави пословни потез, показују већ и стални купци након месец и по дана посла, који чак долазе из Новог Сада, па и Београда, да би пробали хлеб српског војника.

Хлеб са сувим шљивама и данас у ванредним околностима

Производња таина војног хлеба у српској војсци почела је одмах после турско-српских ратова. По свом саставу и начину припреме он је био здрав и хранљив састојак дневног оброка сваког војника. На почетку рата Србија је морала да прехрани и цивиле и војску, која је имала одређено следовање, а то је било 800 грама хлеба, што је обезбеђивало довољну енергетску вредност да војник може извршавати основне борбене задатке. Кад год су то могућности дозвољавале, таин се комбиновао са јачим, сланијим сиром, уз лук, паприку и пасуљ.

На почетку Првог светског рата уз таин су војницима дељене и суве шљиве, пошто је у Горњем Милановцу остала велика количина шљива, чији су извоз спречили Аустроугари. Хлеб са сувим шљивама се и данас налази на менију сувог оброка војске у ванредним условима.

- Све више и више људи долази, због препоруке муштерија, тако да се шири прича о хлебу. Имамо и кућну доставу, сада само за подручје Сремске Митровице, али не могу један хлеб послати, јер би онда испала скупља поштарина од хлеба – наводи. - Пећ сам купила у Врању са велике три рерне, тако да могу да направим 100 - 150 хлебова, без проблема, за једну смену.

Таин на турском значи следовање, те је тако хлеб следовао војницима како би издржали тешка времена.

- Правили су округле векне од 800 грама, које су носили са собом. Важно је било што хлеб може дуго да стоји и кад нема ништа друго да се једе, само парче тог хлеба даје енергију, а уз то раж је веома здрава и хранљива. У Пироту у музеју може се видети таин из Првог светског рата који се налази у специјалној витрини - каже Јаковљевић.

Биљана има сад већ и сталне муштерије из Новог Сада, који када не могу неколико дана да дођу у Митровицу, снабдеју се хлебом за неколико дана.

Осим таина, у митровачкој пекари, могу се наћи и други здрави хлебови.

- У један стављам 35 одсто хељде, 35 одсто ражи и 30 одсто белог брашна. У други хлеб стављам 35 одсто спелте, 35 одсто ражи и 30 одсто белог брашна, тако и у кукурузни хлеб, а сад сам почела да правим и хлеб само од спелтиног и ражаног брашна, без белог брашна, који је лепо испао и он лепо иде - каже Биљана и додаје да су људи жељни здраве хране.

Купце је одушевио овај хлеб, јер је чињеница да домаћи хлеб није као што је некад био и већ други дан није за јело.

- Хоће на брзину да зараде, те у хлеб стављају разноразне адитиве и боје, и не улазим у то шта ко ради. Код мене нема адитива, нити ће их бити, јер желим да у мом граду људи могу да поједу здрав хлеб - каже Биљана.

Таин који се може купити на адреси Светог Саве 8 у Сремској Митровици кошта 170 динара пола киле, али имајући у виду да хлеб траје недељу дана, онда то и није пуно.

Маша Стакић