Tain - sledovanje srpskih vojnika na policama mitrovačke pekare

Ova vest ne bi izazvala veliku pažnju da Biljana nije odlučila da u svoju ponudu uvrsti i hleb srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata pod imenom tain. Ovaj ražani hleb, osim što dugo traje, daje i veliku energiju, pa nije čudno što je uniforma srpskog vojnika iz tog vremena sadržala i specijalnu torbicu za tain.

Biljana je tokom prošle godine za vreme pandemije tražila recepte za hleb i od stotinu koje je mogla naći, za oko joj je zapao tain, baš zato što je iz Prvog svetskog rata i jer su naši vojnici svi u svojim torbicama nosili tain, ali i zato što može dugo da stoji.

- Pravi tain sastoji se od 70 odsto ražanog brašna, 30 odsto belog brašna i domaćeg kvasca, koji ja sama ne pravim za razliku od hleba, već ga naručujem od profesora tehnologa iz Niša, dok je brašno iz vodenice iz Lajkovca i organsko je, neprskano - kaže Jakovljević.

Da bi se napravio tain potrebno je 24 do 26 sati, jer kada se hleb umesi mora da odstoji 12 sati, priča Biljana, zatim se premesi i odstoji još 12 sati i onda se od testa napravi kao koverta da odstoji još nekih sat, dva i tek onda se formiraju hlebovi i peku.

- Original tain je okrugao, a ja ga pravim duguljastog, samo zbog toga jer je zgodnije da se seče - kaže Biljana, kojoj je zimus jedan tain stojao čak mesec i po dana, što samo govori o kvalitetu ovog hleba, ali ona to ne preporučuje po ovim vrućinama, ipak, kaže, hleb može i da se zamrzne, naravno kada se lepo upakuje.

Biljana preporučuje mušterijama da hleb pojedu nakon sedam do deset dana, a da je napravila pravi poslovni potez, pokazuju već i stalni kupci nakon mesec i po dana posla, koji čak dolaze iz Novog Sada, pa i Beograda, da bi probali hleb srpskog vojnika.

Hleb sa suvim šljivama i danas u vanrednim okolnostima

Proizvodnja taina vojnog hleba u srpskoj vojsci počela je odmah posle tursko-srpskih ratova. Po svom sastavu i načinu pripreme on je bio zdrav i hranljiv sastojak dnevnog obroka svakog vojnika. Na početku rata Srbija je morala da prehrani i civile i vojsku, koja je imala određeno sledovanje, a to je bilo 800 grama hleba, što je obezbeđivalo dovoljnu energetsku vrednost da vojnik može izvršavati osnovne borbene zadatke. Kad god su to mogućnosti dozvoljavale, tain se kombinovao sa jačim, slanijim sirom, uz luk, papriku i pasulj.

Na početku Prvog svetskog rata uz tain su vojnicima deljene i suve šljive, pošto je u Gornjem Milanovcu ostala velika količina šljiva, čiji su izvoz sprečili Austrougari. Hleb sa suvim šljivama se i danas nalazi na meniju suvog obroka vojske u vanrednim uslovima.

- Sve više i više ljudi dolazi, zbog preporuke mušterija, tako da se širi priča o hlebu. Imamo i kućnu dostavu, sada samo za područje Sremske Mitrovice, ali ne mogu jedan hleb poslati, jer bi onda ispala skuplja poštarina od hleba – navodi. - Peć sam kupila u Vranju sa velike tri rerne, tako da mogu da napravim 100 - 150 hlebova, bez problema, za jednu smenu.

Tain na turskom znači sledovanje, te je tako hleb sledovao vojnicima kako bi izdržali teška vremena.

- Pravili su okrugle vekne od 800 grama, koje su nosili sa sobom. Važno je bilo što hleb može dugo da stoji i kad nema ništa drugo da se jede, samo parče tog hleba daje energiju, a uz to raž je veoma zdrava i hranljiva. U Pirotu u muzeju može se videti tain iz Prvog svetskog rata koji se nalazi u specijalnoj vitrini - kaže Jakovljević.

Biljana ima sad već i stalne mušterije iz Novog Sada, koji kada ne mogu nekoliko dana da dođu u Mitrovicu, snabdeju se hlebom za nekoliko dana.

Osim taina, u mitrovačkoj pekari, mogu se naći i drugi zdravi hlebovi.

- U jedan stavljam 35 odsto heljde, 35 odsto raži i 30 odsto belog brašna. U drugi hleb stavljam 35 odsto spelte, 35 odsto raži i 30 odsto belog brašna, tako i u kukuruzni hleb, a sad sam počela da pravim i hleb samo od speltinog i ražanog brašna, bez belog brašna, koji je lepo ispao i on lepo ide - kaže Biljana i dodaje da su ljudi željni zdrave hrane.

Kupce je oduševio ovaj hleb, jer je činjenica da domaći hleb nije kao što je nekad bio i već drugi dan nije za jelo.

- Hoće na brzinu da zarade, te u hleb stavljaju raznorazne aditive i boje, i ne ulazim u to šta ko radi. Kod mene nema aditiva, niti će ih biti, jer želim da u mom gradu ljudi mogu da pojedu zdrav hleb - kaže Biljana.

Tain koji se može kupiti na adresi Svetog Save 8 u Sremskoj Mitrovici košta 170 dinara pola kile, ali imajući u vidu da hleb traje nedelju dana, onda to i nije puno.

Maša Stakić