Све се више препознаје предност живота на селу

Реч је о Ученичком дому и Основној школи „Милица Стојадиновић Српкиња” у Врднику.

- Уколико добијемо помоћ виших нивоа власти, ми ћемо већ на јесен кренути са радовима- каже Казимировић. - Чекамо да нам из Канцеларије за јавна улагања јаве да ли ће се радови реализовати ове или идуће године. Уколико радови буду одложени за наредну годину, тада ћемо на јесен урадити ребаланс буџета и смањити износ за те предвиђене пројекте.

Казимировић каже да је изградња Ученичког дома са спортском халом и базеном, додатним просторијама, те рестораном, и стотину лежајева, пројекат вредан око пола милиона евра, док је реконструкција школе у Врднику вредна 200 милиона динара. Школа у Врднику радила би се по узору на реконструкцију школе у Иригу, која је сређена прошле године.

Иришка општина је на конкурсима Покрајинског секретеријата за пољопривреду водопривреду и шу­марство добила средства за бу­шење још једног бунара у Иригу, вредног око осам милиона динара. Ускоро ће бити расписана јавна набавка за извођење радова. Такође, опредељена је за Ириг и помоћ у уређењу атарских путева вредности 14 милиона динара, уз учешће локалног буџета.

- Радови ће се изводити у току лета. Одобрено нам је и од Министарства привреде 50 милиона за канализацију у радној зони, с тим да Општина учествује плаћањем пдв-а – набраја Казимировић. - У нашој радној зони налазе се три хладњаче и она је специфична, јер је везана за пољопривреду, тачније неопходна. Осим хладњача, налазе се и силоси за пријем кукуруза, сунцокрета. У нашој радној зони нема производње, али да се направе и  три, четири хладњаче још, нам је мало за наш крај, у ком се становништво претежно бави пољопривредом, најпре воћарством и виногра­дар­ством.

Осим велике винарије „Ковачевић” која запошљава стотину радника, отвара се и пуно малих винарија, које такође запошљавају људе, али сезонских радника и даље нема.

- Иако су дневнице и по две, три хиљаде, неки се ослањају на социјалну помоћ, па не желе да иду у надницу. Имамо 320- 330 људи на списку Центра за социјални рад, који примају социјалну помоћ, те смо и ту доста урадили, јер их је пре било много више, чак 1.300 до пре две године. Ипак је боље радити за 30.000 него примати социјалну помоћ од 10.000 динара. Данас ко жели да ради, посла има, не само сезонског и на ре­публичком смо нивоу кад је реч о незапослености - истиче Казими­ровић. - Све се више траже радници, са 54 одсто незапослених, где смо били са највећим процентом незапослености у Војводини, смањили смо цифру на 11, 12 одсто. Доста људи је отворило и мале фирме, издају апартмане туристима, а неки се и самозапошљавају преко помоћи Националне службе за запошљавање која даје до 200.000 динара за отварање сопствене фирме.

Ситуација је, по оцени Казимировића, данас много другачија него пре четири, пет година. Улаже се више у села поготово на Фрушкој гори.

- Имамо и пример Мале Ремете, за коју раније нико није ни чуо, док се сада у једној улици налази минимум 30 возила. Људи све више, поготово због ситуације са коровирусом и ванредног стања, препознају предности живота на селу- каже Казимировић. - Друга ствар је, коју често понављам да се налазимо на 20 минута од Новог Сада и 45 минута од Београда и становници наше општине немају потребе да живе у граду. Наш директор Дома здравља је Новосађанин и живи на Лиману, добио је понуде да ради у граду и одбио је, јер сматра да пре стиже са Лимана до Ирига, него до Новог насеља. Такође, имамо неколико лекара из Новог Сада и нико од њих не жели да оде да ради у граду.

М. Стакић