Sve se više prepoznaje prednost života na selu

Reč je o Učeničkom domu i Osnovnoj školi „Milica Stojadinović Srpkinja” u Vrdniku.

- Ukoliko dobijemo pomoć viših nivoa vlasti, mi ćemo već na jesen krenuti sa radovima- kaže Kazimirović. - Čekamo da nam iz Kancelarije za javna ulaganja jave da li će se radovi realizovati ove ili iduće godine. Ukoliko radovi budu odloženi za narednu godinu, tada ćemo na jesen uraditi rebalans budžeta i smanjiti iznos za te predviđene projekte.

Kazimirović kaže da je izgradnja Učeničkog doma sa sportskom halom i bazenom, dodatnim prostorijama, te restoranom, i stotinu ležajeva, projekat vredan oko pola miliona evra, dok je rekonstrukcija škole u Vrdniku vredna 200 miliona dinara. Škola u Vrdniku radila bi se po uzoru na rekonstrukciju škole u Irigu, koja je sređena prošle godine.

Iriška opština je na konkursima Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu vodoprivredu i šu­marstvo dobila sredstva za bu­šenje još jednog bunara u Irigu, vrednog oko osam miliona dinara. Uskoro će biti raspisana javna nabavka za izvođenje radova. Takođe, opredeljena je za Irig i pomoć u uređenju atarskih puteva vrednosti 14 miliona dinara, uz učešće lokalnog budžeta.

- Radovi će se izvoditi u toku leta. Odobreno nam je i od Ministarstva privrede 50 miliona za kanalizaciju u radnoj zoni, s tim da Opština učestvuje plaćanjem pdv-a – nabraja Kazimirović. - U našoj radnoj zoni nalaze se tri hladnjače i ona je specifična, jer je vezana za poljoprivredu, tačnije neophodna. Osim hladnjača, nalaze se i silosi za prijem kukuruza, suncokreta. U našoj radnoj zoni nema proizvodnje, ali da se naprave i  tri, četiri hladnjače još, nam je malo za naš kraj, u kom se stanovništvo pretežno bavi poljoprivredom, najpre voćarstvom i vinogra­dar­stvom.

Osim velike vinarije „Kovačević” koja zapošljava stotinu radnika, otvara se i puno malih vinarija, koje takođe zapošljavaju ljude, ali sezonskih radnika i dalje nema.

- Iako su dnevnice i po dve, tri hiljade, neki se oslanjaju na socijalnu pomoć, pa ne žele da idu u nadnicu. Imamo 320- 330 ljudi na spisku Centra za socijalni rad, koji primaju socijalnu pomoć, te smo i tu dosta uradili, jer ih je pre bilo mnogo više, čak 1.300 do pre dve godine. Ipak je bolje raditi za 30.000 nego primati socijalnu pomoć od 10.000 dinara. Danas ko želi da radi, posla ima, ne samo sezonskog i na re­publičkom smo nivou kad je reč o nezaposlenosti - ističe Kazimi­rović. - Sve se više traže radnici, sa 54 odsto nezaposlenih, gde smo bili sa najvećim procentom nezaposlenosti u Vojvodini, smanjili smo cifru na 11, 12 odsto. Dosta ljudi je otvorilo i male firme, izdaju apartmane turistima, a neki se i samozapošljavaju preko pomoći Nacionalne službe za zapošljavanje koja daje do 200.000 dinara za otvaranje sopstvene firme.

Situacija je, po oceni Kazimirovića, danas mnogo drugačija nego pre četiri, pet godina. Ulaže se više u sela pogotovo na Fruškoj gori.

- Imamo i primer Male Remete, za koju ranije niko nije ni čuo, dok se sada u jednoj ulici nalazi minimum 30 vozila. Ljudi sve više, pogotovo zbog situacije sa korovirusom i vanrednog stanja, prepoznaju prednosti života na selu- kaže Kazimirović. - Druga stvar je, koju često ponavljam da se nalazimo na 20 minuta od Novog Sada i 45 minuta od Beograda i stanovnici naše opštine nemaju potrebe da žive u gradu. Naš direktor Doma zdravlja je Novosađanin i živi na Limanu, dobio je ponude da radi u gradu i odbio je, jer smatra da pre stiže sa Limana do Iriga, nego do Novog naselja. Takođe, imamo nekoliko lekara iz Novog Sada i niko od njih ne želi da ode da radi u gradu.

M. Stakić