Становницима Бачког Моноштора екологија није тек празна прича на путу до ЕУ
Кад се прича о историји Сомбора, као један од његових најславнијих периода обавезно се помиње онај док је у време Хабзбурга био престоница Бачкободрошке жупаније и административно „надређен” Суботици и Новом Саду, али, док је тај званични наслов значио примат у Бачкој, мало ко зна шта представља оно „бодрошке”.
То посебно увесељава житеље Бачког Моноштора, у чијој околини је у тами историје остала запретена моћна тврђа Бодрог, иза чијих зидова је први угарски хришћански владар Свети Стефан (Иштван) током краљевања му сместио столицу Бодрошке жупаније.
Има још штошта занимљиво везано за давно упокојени Бодрог, али, кад се данас спомене тај топоним, и Сомборци и Моношторци прво помисле на сеоску фешту „Бодрог фест” и тамошње удружење грађана тог имена. За разлику од варошких удружења грађана и НВО, које су, Бог и душа, својим бесмислено бирократским пројектима, уместо да је омиле овдашњем народу, добрано урушили шарену ЕУ перспективу Србије, Моношторци су окупљени у УГ „Бодрог” то решили онако, „по сељачки”. Односно, све чега се прихвате, мора да има и неки конкретан резултат, а пошто је овдашњи свет посебно осетљив на нетакнуте лепоте Специјалног резервата природе „Горње Подунавље”, у чијем средишту и јесу, највећи број акција чланова и волонтера „Бодрога” усмерен је на очување и промоцију природе, здравог начина живота и значаја спорта, подизање еколошке свести, организовање традиционалних и културних манифестација, подстицање активизма младих у креирању културних и еколошких садржаја.
Уместо испразног пројектовања, Моношторци обично засучу рукаве, очисте какву дивљу депонију, покосе траву и подивљали подраст, па не чуди и то што само једна од таквих акција, кад цело село прикупља алуминијумске конзерве не би ли се насеље очистило од смећа, али и у пракси показало да од рециклаже има неке хасне, траје већ три године.
Званични подаци последњег пописа из 2011. кажу да је Бачки Моноштор имао око 3.500 душа, али је због великог броја оних који су потражили посао на Западу Европе, сад их поприлично испод 3.000. Кад се зна да је током трогодишње акције прикупљања алуминијумских конзерви, њих 300.000 отишло у рециклажу, лако је израчунати да је сваки становник „приложио” сто конзерви да би живот у њиховом селу био бољи.
– Моношторци су врло еколошки освешћени – прича нам др Далибор Форгић, омиљени млади доца, односно лекар моношторски и један од најактивнијих чланова Удружења грађана „Бодрог”. – Брину о својој природи и околини и увидели смо прилику да то дигнемо на знатно виши ниво. Одлучили смо да кренемо у скупљење лименки, да се оне не бацају беспотребно, већ их прикупимо од наших суграђана с једним јасним циљем, који ће бити добробит за локалну заједницу. Становништво је увидело да то не мора да се баци већ се може рециклирати, а новац који прикупе од тога искористити за друштвену корист.
А о томе да Бодрожани не болују од варошког синдрома: „Јао, па како ћемо сад...” сведочи право брдо испресованих конзерви, попакованих у провидне yakovе који „украшавају” двориште његове родитељске куће. Смеје се доктор на питање како претварање властите авлије у привремену депонију алуминијума доживљавају његови укућани и знаковито одговара” „Боље не питајте...”
– Будући да сам радио као лекар у Моноштору, увек сам се мучио са старим ЕКГ-ом, тако смо кренули у том правцу, да то решимо на овај начин. Акција се звала „Ухвати ритам да ти срце читам”, сходно машини коју је требало купити, новац смо прикупљали годину. Одзив суграђана је био феноменалан, давали су и финансијске донације, па смо убрзо купили, не само ЕКГ већ и додатну медицинску опрему, тако да је амбуланта била опремљена у вредности од готово 400.000 динара – подсећа се Далибор, који ће за неколико месеци завршити и специјализацију у хирургији. – Друга акција, прошле године, одвијала се под називом „Због лепше планете да осмех има свако дете”, а замисао је била да се прикупе паре да бисмо у нашем сеоском вртићу „Сунчица” заменили спољну столарију. Акција је успешно реализована, ту нам је много помогла и Предшколска установа „Вера Гуцуња”, у сарадњи с директорком Александром Перовић. Ове конзерве, које сад видите, током године су прикупљене уз мото „Покупити конзерву може свако, да се вртић загреје лако”, да би се у вртићу направило централно грејање на пелет.
Др Далибор не пропушта да спомене недавно осликан гигантски мурал с мотивима животињског света Горњег Подунавља на прочељу нове сеоске школе. Тек да и мале Бачкомоношторце уведу у свет стварног еколошког активизма, лишеног којекаквог биркократског „фацилитирања” и „оснаживања”, које можда има бољу прођу код бројних ЕУ „грантова”, али у стварном животу има улогу богојављенске водице, односно постоји, али ничему стварном не помаже.
Милић Миљеновић
