Stanovnicima Bačkog Monoštora ekologija nije tek prazna priča na putu do EU
Kad se priča o istoriji Sombora, kao jedan od njegovih najslavnijih perioda obavezno se pominje onaj dok je u vreme Habzburga bio prestonica Bačkobodroške županije i administrativno „nadređen” Subotici i Novom Sadu, ali, dok je taj zvanični naslov značio primat u Bačkoj, malo ko zna šta predstavlja ono „bodroške”.
To posebno uveseljava žitelje Bačkog Monoštora, u čijoj okolini je u tami istorije ostala zapretena moćna tvrđa Bodrog, iza čijih zidova je prvi ugarski hrišćanski vladar Sveti Stefan (Ištvan) tokom kraljevanja mu smestio stolicu Bodroške županije.
Ima još štošta zanimljivo vezano za davno upokojeni Bodrog, ali, kad se danas spomene taj toponim, i Somborci i Monoštorci prvo pomisle na seosku feštu „Bodrog fest” i tamošnje udruženje građana tog imena. Za razliku od varoških udruženja građana i NVO, koje su, Bog i duša, svojim besmisleno birokratskim projektima, umesto da je omile ovdašnjem narodu, dobrano urušili šarenu EU perspektivu Srbije, Monoštorci su okupljeni u UG „Bodrog” to rešili onako, „po seljački”. Odnosno, sve čega se prihvate, mora da ima i neki konkretan rezultat, a pošto je ovdašnji svet posebno osetljiv na netaknute lepote Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje”, u čijem središtu i jesu, najveći broj akcija članova i volontera „Bodroga” usmeren je na očuvanje i promociju prirode, zdravog načina života i značaja sporta, podizanje ekološke svesti, organizovanje tradicionalnih i kulturnih manifestacija, podsticanje aktivizma mladih u kreiranju kulturnih i ekoloških sadržaja.
Umesto ispraznog projektovanja, Monoštorci obično zasuču rukave, očiste kakvu divlju deponiju, pokose travu i podivljali podrast, pa ne čudi i to što samo jedna od takvih akcija, kad celo selo prikuplja aluminijumske konzerve ne bi li se naselje očistilo od smeća, ali i u praksi pokazalo da od reciklaže ima neke hasne, traje već tri godine.
Zvanični podaci poslednjeg popisa iz 2011. kažu da je Bački Monoštor imao oko 3.500 duša, ali je zbog velikog broja onih koji su potražili posao na Zapadu Evrope, sad ih poprilično ispod 3.000. Kad se zna da je tokom trogodišnje akcije prikupljanja aluminijumskih konzervi, njih 300.000 otišlo u reciklažu, lako je izračunati da je svaki stanovnik „priložio” sto konzervi da bi život u njihovom selu bio bolji.
– Monoštorci su vrlo ekološki osvešćeni – priča nam dr Dalibor Forgić, omiljeni mladi doca, odnosno lekar monoštorski i jedan od najaktivnijih članova Udruženja građana „Bodrog”. – Brinu o svojoj prirodi i okolini i uvideli smo priliku da to dignemo na znatno viši nivo. Odlučili smo da krenemo u skupljenje limenki, da se one ne bacaju bespotrebno, već ih prikupimo od naših sugrađana s jednim jasnim ciljem, koji će biti dobrobit za lokalnu zajednicu. Stanovništvo je uvidelo da to ne mora da se baci već se može reciklirati, a novac koji prikupe od toga iskoristiti za društvenu korist.
A o tome da Bodrožani ne boluju od varoškog sindroma: „Jao, pa kako ćemo sad...” svedoči pravo brdo ispresovanih konzervi, popakovanih u providne yakove koji „ukrašavaju” dvorište njegove roditeljske kuće. Smeje se doktor na pitanje kako pretvaranje vlastite avlije u privremenu deponiju aluminijuma doživljavaju njegovi ukućani i znakovito odgovara” „Bolje ne pitajte...”
– Budući da sam radio kao lekar u Monoštoru, uvek sam se mučio sa starim EKG-om, tako smo krenuli u tom pravcu, da to rešimo na ovaj način. Akcija se zvala „Uhvati ritam da ti srce čitam”, shodno mašini koju je trebalo kupiti, novac smo prikupljali godinu. Odziv sugrađana je bio fenomenalan, davali su i finansijske donacije, pa smo ubrzo kupili, ne samo EKG već i dodatnu medicinsku opremu, tako da je ambulanta bila opremljena u vrednosti od gotovo 400.000 dinara – podseća se Dalibor, koji će za nekoliko meseci završiti i specijalizaciju u hirurgiji. – Druga akcija, prošle godine, odvijala se pod nazivom „Zbog lepše planete da osmeh ima svako dete”, a zamisao je bila da se prikupe pare da bismo u našem seoskom vrtiću „Sunčica” zamenili spoljnu stolariju. Akcija je uspešno realizovana, tu nam je mnogo pomogla i Predškolska ustanova „Vera Gucunja”, u saradnji s direktorkom Aleksandrom Perović. Ove konzerve, koje sad vidite, tokom godine su prikupljene uz moto „Pokupiti konzervu može svako, da se vrtić zagreje lako”, da bi se u vrtiću napravilo centralno grejanje na pelet.
Dr Dalibor ne propušta da spomene nedavno oslikan gigantski mural s motivima životinjskog sveta Gornjeg Podunavlja na pročelju nove seoske škole. Tek da i male Bačkomonoštorce uvedu u svet stvarnog ekološkog aktivizma, lišenog kojekakvog birkokratskog „facilitiranja” i „osnaživanja”, koje možda ima bolju prođu kod brojnih EU „grantova”, ali u stvarnom životu ima ulogu bogojavljenske vodice, odnosno postoji, ali ničemu stvarnom ne pomaže.
Milić Miljenović
