ТАРА СТОЈАНОВИЋ ИЗ МШ „ПЕТАР КРАНЧЕВИЋ” У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Флаутом и клавиром осваја Србију

Ова талентована, млада, амбициозна, а oпет и скромна уметница, одлучила се да свира флауту, иако је таленат није ограничио само на тај инструмент. 

– Од осме године свирам флауту, мада, од када знам за себе, још као дете у вртићу, желела сам да свирам неки инструмент, али је моја прва љубав био клавир. Међутим, као деца, гледали смо цртаће и у једном сам имала прилику да чујем дивну мелодију и видим да она потиче из потпуно другачијег инструмента. Тада сам схватила да је то тај инструмнент који у мени буди сва чула, а када сам саопштила родитељима своју одлуку, да желим да свирам флауту, подржали су ме – рекла је Стојановић.

Било је и ситуација када је желела да одустане.

– Ништа ми није ишло од руке, а била сам мала и нисам схватала тежину те одлуке, да одустанем. Ту ме је мама тргла и није ми дозволила тако лако да дигнем руке, и данас могу само да јој кажем хвала. Истина, нисам се пуно тада ни трудила, нисам вежбала колико је требало, али је она у мени видела потенцијал који не сме тако лако да се угаси због страха од неуспеха. Ишла сам већ на нека такмичења и нисам била задовољна како сам то изнела. Једна другарица ми је била велики ривал и желела сам да будем боља од ње, али никако нисам успевала да се искажем, али сам на крају прегрмела сопствено незадовољсатво. Склопила сам коцкице у својој глави, схватила сам да је осим талента који поседујем неопходна и стална вежба. Мало по мало, бивала сам све боља, а онда сам почела да освајам и награде – искрено ће флаутисткиња. 

Освојила је две друге награде које су јој поново мало пољуљале самопоуздање, јер је желела да буде најбоља, те се за треће такмичење жустро припремала и на крају је успела у својој намери. Била је прва. 

– После сам освојила прву и другу награду на републичком такмичењу у другом разреду музичке, а тада сам похађала четврти разред основне школе. Иначе сам у међувремену почела да свирам и клавир, те сам се и ту опробала на Фестивалу пијанизма одржаном у Сремској Митровици. Освојила сам 99 бодова и прво место. Била сам много изненађена, с обзиром на то да сам тек почела да свирам, али и срећна у исто време јер имам талента и за моју прву љубав, односно клавир – поносно ће наша саговорница. 

Учествовала је Тара са другарицом и на такмичењу из двогласа када су биле треће, но како каже, нису се претерано ни спремале, те су задовољне и овом позицијом. У својим истраживањима, Тара се опробала и на међународном такмичењу из солфеђа и била је најбоља.

– Нисам ишла на такмичења ван наше земље, а заиста бих волела, те су ми то неки планови за ближу будућност. Такође бих волела да научим да свирам виолину и гитару, али не може се све постићи, па ко зна, можда једног дана и почнем. Волим да свирам флауту на сцени, али нисам још увек сигурна да ли бих се тиме бавила цео живот. Сада се двоумим да ли бих после средње школе уписивала Академију, или бих се опробала у архитектури што ме невероватно привлачи, но, има још до завршетка средње школе и сада сам фокусирана на низање успеха у музичком свету – каже Тара. 

И. Бакмаз