СРЕМСКОМИТРОВАЧКИ ГЛАЦ ЧУВА ВЕКОВНЕ ТАЈНЕ Овде је некада био СИРМИЈУМ, АРХЕОЛОЗИ НАИЛАЗЕ НА БЛАГО
СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Данашња Сремска Митровица, у римско доба славни Sirmium, била је једна од четири престонице Римског царства после реформи цара Диоклецијана.
Најпознатији историчар 4. века Амијан Марцелин назвао га је „славном и многољудном мајком градова“, јер је у њему рођено неколико римских императора, потврђено је бар шест, а има и претпоставки да је тај број двоцифрен, пише портал mojgradsm.
На само 4 километра од Сремске Митровице, на потесу од давнина познатом као Глац, који је добио име по власнику имања, Петру Глацу, ратари су бар два века уназад проналазили остатке грнчарије, новца, античког грађевинског материјала.
За време Првог светског рата један аустроугарски војник чешког порекла записао је у свој дневник шта су све он и његови саборци пронашли током копања ровова на истом том месту.
Прва озбиљнија ископавања кренуће тек крајем 20. века, под водством Археолошког института у Београду и Музеја Срема, често су се у ту авантуру упуштали и страни стручњаци, свесни важности откића, нове царске палате цара Максимијана Херкулија (286-305).
Могуће да је ту било пристаниште
-Изгледа да се на Савској обали у близини палате налазило пристаниште, али то су само за сада информације које смо добили од ронилаца, а о томе ће рећи нешто више озбиљнија хидролошка истраживања. Најзначајније што је пронађено је свакако камен, и просторија са мозаиком који је вероватно највећи мозаик који је пронађен на територији Србије, и он је изузетан. Али овај камен, врста камена и декорације, облици које нисмо пронашли у царској палати у Сирмиуму. Знате ми у Србији имамо праву царску палату, где је столовао император и то у Сирмиуму, а за ову овде имамо доказ који је рекао римски историчар Аурелије Виктор, значи римски извор у 4. веку, да је палата. На Гамзиграду Галеријево је место, Ромулијана и нигде се не помиње у историјским изворима да је палата. То су монументални комплекси Ромулијана и Глац, који имају директну везу са римским царевима. То је све јединствено“, каже Поп-Лазић.
Др Стефан Поп-Лазић, из Археолошког института у Београду, годинама се бави истраживањима на територији античког Сирмијума, провео је екипу кроз локалитет на Глацу и испричао сазнања и планове везане за ово истраживање.
- Овај локалитет је познат још од 19. века, када је имање купио Петар Глац. Прва истраживања спроводио је археолог аматер Игњат Јунг из Митровице. На том простору проналажени су саркофази, остаци римских водоводних цеви и других предмета. Мозаик величине неких 70 м2 је откривен током Првог светског рата, али је и затрпан. Прва наредна ископавања вршио је археолог Музеја Срема, Петар Милошевић 60-их година 20. века, а прва нека озбиљнија истраживања спроводио је Музеј Срема, у сарадњи с Археолошким институтом из Београда 1994. године, под руководством чувеног др Владислава Поповића и тада је поново откривен тај мозаик који је откопан током Првог светског рата, што је била потврда постојања царске палате Максимијана Херкулија - почео је причу о локалитету Глац Поп-Лазић.
Римски историчар Аурелијан Виктор записао је у 4. веку да је Максимијан Херкулије подигао царску палату на месту где су његови родитељи радили као надничари у пољима око Сирмиума. Куриозитет је да се испод царске палате налази насеље из периода латена, пронађени су остаци келтског насеља, што говори о важности самог места и континуитету живота на овим просторима.
-Археолошки парк Глац обухвата неких 11 хектара, а ми смо оградили 6 хектара. Овде је велико налазиште, овде проналазимо и аустро-угарске ровове и утврђења из Првог светског рата у близини се одиграла и Битка на Чеврнтији, односно Легету. Аустро-угари су током копања ровова пресекли мозаик који је пронађен. Истраживања у новије време су започета 2017. године у сарадњи са Сиднејским универзитетом, а ово је шеста кампања истраживања. Поред велике ауле, примајуће просторије која има преко 450 м2 мозаика, открили смо и неке просторије које су вероватно биле купатила али које су декорисане са посебном врстом камена која се једино проналази у царским палатама, рецимо у Сирмиjуму и у Галеријевој палати у Солуну у Грчкој - наводи руководилац истраживања др Стефан Поп-Лазић.
Грађевински комплекс Царске палате један је од најважнијих археолошких налазишта у Сремској Митровици али и шире. Потенцијал који има ово подручје јединствен је на територији Србије.
Зато ће се истраживања на локалитету Глац наставити, а један од важних корака ка заштити овог места је и то што је 2019. године проглашен археолошким парком.