КОНСТИТУТИВНА СЕДНИЦА ОДБОРА ЗА ОБНОВУ И РАЗВОЈ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА Први задатак – фасаде у улици Јосипа Рајачића
На конститутивној седници Одбора за обнову и развој Сремских Карловаца, одржаној у згради карловачке општине, утврђени су наредни кораци како би се испунио план радова за 2024. годину као и оквирни план за 2025.
Према речима Николе Селаковића, министра културе који је уједно и председник државног Одбора за обнову Сремских Карловаца, чињеница је да је Народна скупштина Србије пре три године донела посебан Закон о Сремским Карловцима, говори да су Карловци јединствена варош у читавој Србији, па и на читавом српском културном и духовном простору.
- Данас смо се први пут састали у новом саставу Одбора који има неколико нових чланова и разговарали смо на првом месту о динамици обнове и развоја Сремски Карловаца у овој 2024. години, каква је испуњеност програма који је био зацртан за ову годину, али и о изради програма обнове и развоја Сремски Карловаца за наредну 2025. годину – навео је Селаковић и додао да су Сремски Карловци уврштени у програм „Скок у будућност Србија 2027. године“.
- Оно што нас чека у наредној години, јесте почетак обнове фасада у улици Патријарха Рајачића. Данас смо о томе говорили, ја чак очекујем и то је једна врста и договора са председником општине да неке од тих радова можемо да видимо колико у току ове календарске године и желим да верујем да ће то бити могуће, а договорили смо се свакако да се видимо на тромесечном нивоу, што ће бити једна врста промене досадашње праксе, јер смо до сада имали свега два састанка годишње, сада ћемо их имати најмање четири, заказали смо већ састанак за недељу између 9. и 14. децембра ове године, на којој ћемо седници донети и одлуку о плану нашег рада и обнове Карловаца у 2025. години –рекао је Селаковић.
Према његовим речима, Карловци су последњих година постали значајно ближи и Београду и Новом Саду.
- Брза пруга пролази кроз Карловце. Ускоро се надамо завршетку и пристана на Дунаву, који ће довести и изузетно велики број људи који, туризма ради, путују крузерима Дунавом, који су се за сада задржавали искључиво у Београду. Сада се развијају и нове туристичке тачке и дестинације. Свакако Карловци су једна од њих, али оно што је наш задатак као одбора јесте да обновом места, Карловце учинимо још примамљивијим, још атрактивнијим за свакога онога ко жели овде да дође, да види место где је настала чувена Карловачка митрополија, која је омогућила и обезбедила духовни опстанак и развој српског народа после тешких и великих аустро-турских ратова и великих сеоба, да виде место где је настало и где је утемељено модерно српско школство и модерни српски школски систем, али и место којим се поносимо због његове богате прошлости, архитектуре која је један од најлепших примера развоја српске културе – навео је Селаковић.
КО СУ НОВИ ЧЛАНОВИ ОДБОРА?
У новом сазиву Одбора за обнову и развој Сремских Карловаца, уз новог председника – министра културе Николе Селаковића, налазе се још и нови председник општине Сремски Карловци Дражен Ђурђић, нова покрајинска секретарка за културу Александра Ћирић Бошковић, али и нови директори Републичког и Покрајинског завода за заштиту споменика културе Горан Васић и др Владимир Кубет. Наравно ту су и стари чланови савета који нису мењани приликом избора нове владе, а то су високо преосвећени митрополит сремски Василије, затим представник Српске академије наука и уметности, академик Василија Крестић, потом председник Матице Српске, Драган Станић, господин Зоран Вапа, председник Националног савета за културу и помоћница министра госпођа Даниела Ванушић.
Према речима Дражена Ђурђића, председника општине Сремски Карловци, на састанку је договорено да буџет који је планиран за ову годину буде и реализован до краја године.
- Дао сам лично обећање министру да ћу да нагледам све процесе који се тичу реализације плана за 2024. годину а то је завршетак фасада у улици Патријарха Рајачића на бројевима 3, 5 и 7. И уколико то временски услови дозволе, те три фасаде планира завршимо до краја године. То нам омогућава да испуњеност буџета за 2024. годину буде 100 одсто и то нам даје за право да у 2025. години имамо одређено повећање буџета – рекао је Ђурђић.
Он је најавио да се већ сада говори и о наредној години за коју је планирано да се ураде још четири фасаде у истој улици чиме би она била комплетирана.
- Поред фасада, наравно, намећу се и нека друга питања, попут изградње културног центра. Ту сад има више опција да ли ће се ићи на куповину једног постојећег објекта или ћемо ићи на изградњу новог.
О томе ће одбор, наравно, донети одлуку, а на нама је да дајемо предлоге и идеје – рекао је Ђурђић.
Н. Перковић
