СОМБОРСКА ЖИВИНСКА ПИЈАЦА ОДАВНО ИЗГУБИЛА ПРАВО НА ИМЕ Свега има осим перади

Различита роба продавала се на неколико места у граду, да би тек 1912. били донети одговарајући прописи.

Од тог доба много се променило, па Сомбор данас има три пијаце, од којих је, поред најславније, Пијаце у ланцима и такозвана Живинска пијаца у строгом центру града, док се последња, уједно и најмлађа, Пијаца на Селенчи, сместила у новом делу града. Prеthodno,  живина се продавала на Светођурђевском тргу, нешто касније и на Пијаци у ланцима, да би се трговина живом перади преселила на Живинску пијацу тек крајем 20. века, па је град тада планирао да на њеном месту сагради покривену тржницу, до чега никада није дошло.

Мада је име ове пијаце преживело све потоње градске мене, данас од живе или очерупане живине на њој нема ни трага, већ служи Сомборцима као простор за кинеско-турску текстилну робу попут чарапа, памучних тренерки и термо-панталона, те сваковрсних дрвених предмета чији се асортиман креће од држаља за лопате, преко варјача до оклагија и метли коровача и сирковача.

Овај простор последњи пут је био предмет интересовања урбаниста 2015. године, када је, због изградње Трга Косте Трифковића на којем се налази Народно позориште, те његовог уклапања у пешачку зону, „изгубљено“ неколико десетина паркинг места.  Мада је варошким плановима било предвиђено да се, са изузетком импресивног здања Урбанистичког завода, сруше сви објекти на овом простору и подигне пијачни на 2.000 квадрата, којем би било придодато и паркиралиште од 80 ари, услед тадашњег притиска јавности од тога се одустало. План је ревидиран тако да је никао само паркинг, док се на пространом асфалтираном платоу окренутом ка Тргу Цара Лазара пијачне тезге постављају свако јутро и „подижу“ већ око поднева, па су и продавци и купци препуштени на милост и немилост свим временским условима. 

М. Миљеновић