SOMBORSKA ŽIVINSKA PIJACA ODAVNO IZGUBILA PRAVO NA IME Svega ima osim peradi
SOMBOR: Mada je još 1749. godine četvrtim članom Elibertacione povelje carice Marije Terezije potvrđeno pravo slobodnom i kraljevskom gradu Somboru na dohodak od pijačarine, a članom 13 određene sreda i subota kao pijačni dani, Sombor sve do polovine 20. veka nije imao stalnu pijacu.
Različita roba prodavala se na nekoliko mesta u gradu, da bi tek 1912. bili doneti odgovarajući propisi.
Od tog doba mnogo se promenilo, pa Sombor danas ima tri pijace, od kojih je, pored najslavnije, Pijace u lancima i takozvana Živinska pijaca u strogom centru grada, dok se poslednja, ujedno i najmlađa, Pijaca na Selenči, smestila u novom delu grada. Prethodno, živina se prodavala na Svetođurđevskom trgu, nešto kasnije i na Pijaci u lancima, da bi se trgovina živom peradi preselila na Živinsku pijacu tek krajem 20. veka, pa je grad tada planirao da na njenom mestu sagradi pokrivenu tržnicu, do čega nikada nije došlo.
Mada je ime ove pijace preživelo sve potonje gradske mene, danas od žive ili očerupane živine na njoj nema ni traga, već služi Somborcima kao prostor za kinesko-tursku tekstilnu robu poput čarapa, pamučnih trenerki i termo-pantalona, te svakovrsnih drvenih predmeta čiji se asortiman kreće od držalja za lopate, preko varjača do oklagija i metli korovača i sirkovača.
Ovaj prostor poslednji put je bio predmet interesovanja urbanista 2015. godine, kada je, zbog izgradnje Trga Koste Trifkovića na kojem se nalazi Narodno pozorište, te njegovog uklapanja u pešačku zonu, „izgubljeno“ nekoliko desetina parking mesta. Mada je varoškim planovima bilo predviđeno da se, sa izuzetkom impresivnog zdanja Urbanističkog zavoda, sruše svi objekti na ovom prostoru i podigne pijačni na 2.000 kvadrata, kojem bi bilo pridodato i parkiralište od 80 ari, usled tadašnjeg pritiska javnosti od toga se odustalo. Plan je revidiran tako da je nikao samo parking, dok se na prostranom asfaltiranom platou okrenutom ka Trgu Cara Lazara pijačne tezge postavljaju svako jutro i „podižu“ već oko podneva, pa su i prodavci i kupci prepušteni na milost i nemilost svim vremenskim uslovima.
M. Miljenović