Сомборци хоће више зеленила
СОМБОР: Актуелним проблемима са епидемијом коронавируса, већ се заборавило, prеthodili су учестали зимус извештаји о критичном степену квалитета ваздуха који удишу скоро сви грађани Србије, па тако и они у нашем најзеленијем граду - Сомбору.
Због тога су ових дана из Одељења за пољопривреду и заштиту животне средине упутили позив за учешће у јавној расправи о нацрту Краткорочног акционог плана за заштиту ваздуха на територији овог града у наредне три године.
Јавна расправа ће потрајати до 8. јуна, док ће дан касније бити уприличена и јавна презентација нацрта Краткорочног акционог плана за заштиту ваздуха за период 2020-2023. године, а грађани ће до тог рока моћи да доставе своје предлоге и коментаре на адресу Одељења за пољопривреду и заштиту животне средине (Трг Цара Уроша 1) или електронском поштом mtopicsombor.rs.
Надлежни су у уводу овог документа навели да подручје повећаног загађења може бити цела територија града, нарочито у зимском периоду док траје грејна сезона, због великог броја индивидуалних домаћинстава која као енергенте користе угаљ и дрва, односно због застарелих индустријских постојења. Наиме, према званичним статистикама на територији Сомбора и околних села евидентирано је у последње време готово 21.700 домаћинстава која се греју на дрва, дрва и пелет, као и да међу готово 30.000 возила непуних 9.000 има еуро 3 мотор, који после јула 2021. године више неће моћи да се региструју.
Док детаљи мерења бројних параметара квалитета ваздуха могу да представљају добре смернице стручним лицима, самим Сомборцима је најважнији сет предложених мера који акционим планом предвиђа да у строгом центру града техничком регулацијом све улице буду одређене за једносмерне, односно да се изграде кружни токови данашњих раскрсница Првомајског булевара, Улице Јосифа Панчића и Стапарског пута, односно венаца Војводе Степе Степановића и Војводе Петра Бојовића са Улицом Арсенија Чарнојевића што би условило и уклањање постојеће мерне станице.
Предвиђа се анализа оправданости аутобуских стајалишта у вези са увођењем градског превоза, забрана увоза возила са еуро 3 моторима, као и контрола емисије загађујућих материја. Планира се и подизање еколошке свести грађана и развој система зелених површина тако да током 2020. године буде посађено 7.755 садница дрвећа и 4.783 саднице дрвенастог шибља.
Загађење исказано и уз ретка мерења
Одговорни за израду Нацрта акционог плана су објавили да у по једној од котларница уљаре „Ново Сунце“ и обућарске индустрије „Proyеti“ постоји прекорачење емисије угљен моноксида, односно прашкастих материјала, које у већим количинама од дозвољених избацује и парни котао на техничку маст из Ветеринарске установе „Протеинке“, односно градске кафилерије која годинама уназад загорчава живот Сомборцима пошто се из ње шири несношљив смрад. Граничне вредности азот диоксида измерене су на котларницама ЈКП Енергана у улицама Нике Максимовића и Светозара Милетића. Иначе, мониторинг квалитета ваздуха у Сомбору врши се на две локације, на мерној станици Венац Степе Степановића и Арсенија Чарнојевића и у Милете Протића, код Енергане. Указано је да се извештаји добијају једном месечно, што је по оцени аутора Нацрта велики недостатак у пружању информација о квалитету ваздуха у реалном времену.
Мада је непознато како би сами Сомборци субјективно оценили квалитет ваздуха који удишу, нацрт Краткорочног акционог плана сврстава сомборски ваздух у прву категорију, односно у чист или незнатно загађен ваздух. Објављено је да од половине јануара 2019. године дневне концентрације сумпор диоксида нису прелазиле граничне вредности, а да су дневне концентрације азот диоксида у 99,2 одсто извештаја биле у класи „одличан”. Озбиљнији поремећаји, по доступним мерењима, у prеthodnoj години регистровани су код дневних концентрација суспендованих честица ПМ10, које су научно оправдано стекле статус највећег кривца за потенцијално нарушавање здравља људи. Непуних 60 одсто времена квалитет ваздуха био је рангиран као одличан, 15,4 одсто - добар, а 15,1 одсто – прихватљив, а подаци мерења говоре да су се током 31 дана прошле године догодила прекорачења.
М. Миљеновић