Сомбор: Корак ближе обилазници

Једна од тачака дневног реда се односила и на измене и допуне плана детаљне регулације примарне градске саобраћајнице између Апатинског и Безданског пута, односно недостајуће северозападне обилазнице око Сомбора.

Овај град дуго није имао среће пошто је прву деоницу свеобухватне обилазнице, северну, деценијама које је обележио самоуправни социјализам спречавала тврдоглавост једне једине породице која  није желела да прода своје имање. Пред крај прошлог миленијума је заживео кодификован појам „јавног интереса”, власници спорних парцела су хтели-не хтели постигли договор о откупу имања па је коначно урађена обилазница која повезује Бездански и Суботички пут. Након овог „историјског успеха”, чекало се опет неколико година не би ли се са послом изградње трећег саобраћајног ринга наставило, да би крај прве деценије новог миленијума обележило пробијање и асфалтирање трасе такозване југозападне обилазнице која је, пролазећи и ободом Индустријске зоне Југ, повезала Апатински пут и државни пут од Сомбора до Врбаса. Како сада ствари стоје, источни и североисточни крак обилазнице ће, ако буде среће, бити решен изградњом „Осмеха Војводине”, односно планиране брзе саобраћајнице која треба да „попречи” покрајину спајајући граничне прелазе Бачки брег (са Мађарском) и Наково код Кикинде (са Румунијом), па је Сомборцима преостала једина брига, она да се саобраћајном обилазницом повежу Бездански и Апатински пут.

Из ЈП „Путеви Србије” прошле јесени су стигле добре вести за све оне Сомборце којима је дојадила тутњава испод њихових прозора тешких камиона који покушавају да се из правца Бездана запуте пут Апатина или обрнуто, пошто је успешно окончан поступак јавне набавке за израду Студије оправданости и Идејног пројекта управо те западне обилазнице. Уговор, који предвиђа ову пројектну документацију обилазнице која би требала да буде дугачка четири и по километра, додељен је током новембра групи од три понуђача, па би овим послом требали да се по три месеца за студију и идејни пројекат, колики је рок за њихов завршетак, позабаве новосадски „МХМ пројект”, „Премер Савовић” из Лазаревца и београдски „ДБ Инжењеринг”.

Прихваћена понуда овог трилинга је пореске обвезнике требала да стоји 16.500.000 динара, а за сада је једино извесно да ће овај део обилазнице почињати на већ постојећој семафоризованој раскрсници на Апатинском путу након чега ће делимично пратити ток одавно миноризоване речице Мостонге не би ли се на Бездански пут укључила на такође већ постојећу раскрсницу. Мада је у овом тренутку, ако не немогуће, а оно сигурно јако тешко предвидети када ће овај део трећег саобраћајног прстена бити изграђен и пуштен у рад, извесно је да би његовом реализацијом коначно могли да одахну власници кућа данас преоптерећеног Апатинског и Безданског пута (тј. насеља Стрилић) те улица Матије Гупца и 12. Војвођанске бригаде.

Експресна седница градског парламента је резултирала давањем одборничког „зеленог светла” на измене правилника о раду Јавног комуналног предузећа „Простор”, али и ангажовања екстерне ревизије завршног рачуна градског buyеta за 2022. годину, меру провере законитости у пословању града коју је одобрила и Државна ревизорска институција. Одборници су дали и своју сагласност на израду пројекта и формирање пројектног тима  који ће израдити сам пројекат јавно-приватног партнерства са елементима концесије намењеног одржавању градског и приградског саобраћаја, пошто Сомбор нема своје Јавно предузеће које би се бавило оваквом делатношћу. На позитивну одлуку одборника је наишла и, законом условљена, измена својевремене одлуке којом је ЈКП „Зеленило”, без јавног позива, додељен посао уништавања амброзије на подручју града, а у истој сфери, заштити животне средине, нашла се и одлука о кориштењу средстава градског buyеta, пројектованих на 14.000.000 динара у buyеtu за 2023. годину намењених управо пројектима заштите животне средине. Скупштина је огромном већином гласова усвојила и измене у одлукама о оснивању четири установе културе (Народно позориште, Градски музеј, Галерија „Милан Коњовић” и Културни центар „Лаза Костић”) како би се оне уподобиле са недавним изменама кровног Закона о култури.

М. Миљеновић