СЛАТИНЕ СРЕДЊЕГ БАНАТА У РЕЖИМУ ЗАШТИТЕ Још један предео изузетних одлика
ЗРЕЊАНИН: Још један природни драгуљ у средњем Банату требало би ускоро да буде проглашен за предео изузетних одлика и да се нађе у режиму заштите, а њиме ће управљати Установа „Резервати природе” у Зрењанину.
Наиме, како би се обезбедило трајно очување и одрживо коришћење природних вредности на простору слатинско-степског мозаика овог дела Војводине, Покрајински завод за заштиту природе је предложио да се Предео изузетних одлика „Слатине средњег Баната“ стави под заштиту као заштићено подручје друге категорије. У prеthodna 22 дана био је омогућен јавни увид у нацрт покрајинске скупштинске одлуке о заштити овог подручја.
Слатине средњег Баната налазе се у Севернобанатском и Средњобанатском округу и простиру се дуж Тисе и Кикиндског канала, између Иђоша, Сајана, Бочара, Новог Милошева и Меленаца. На том подручју утврђују се режими заштите другог и трећег степена. Његова специфичност огледа се у величини и очуваности преосталих фрагмената исконских слатинско – степских станишта, нарочито у сложености и разноврсности облика слатинског микрорељефа. Ту се налазе највеће очуване континуиране целине са исконским примарним слатинама у Војводини, развијене дуж старих меандара река Тисе, Галацке, Мориша и Златице.
– У палеомеандрима ових река, а нарочито у широј околини Бочара и Новог Милошева, смештене су заједнице сланих високих ситишта и мочвара џомбара. Строго заштићене, а уједно и међународно заштићене врсте, малена стрижибуба и панонски ендемски скакавац, представљају темељну вредност фауне инсеката на простору природног добра – наводи се у нацрту одлуке.
На територији природног добра забележено је и станиште у Србији ретке, рањиве и строго заштићене врсте подунавског мрмољка. Ово подручје веома је значајно за очување неких од најугроженијих представника орнитофауне на националном нивоу, где спадају сива ветрушка, модроврана, сиви сврачак, модровољка, обична муљача и велика царска шљука.
Такође, „Слатине средњег Баната” имају велику улогу током миграција птица као њихово успутно хранилиште и одмаралиште. Темељну вредност фауне сисара представљају стабилне и велике популације текунице.
Богат и разноврстан живи свет и очуван предео опстали су захваљујући, пре свега, традиционалним начинима коришћења ресурса, посебно у травним и мочварним подручјима, међу којима најзначајнију улогу имају испаша и кошење.
Ж. Балабан
