Шест беба рођено у Мигрантском центру последњих месеци

Да се не ради о тек пукој оцени међународних организација задужених за миграције и политичким опсервацијама, показује и пример из сомборског Прихватног центра, смештеног у насељу Шикара, у којем је по доласку на свет, једна ирачка беба добила име по српској хуманитарној радници.

Наиме, у овдашњем транзитном кампу намењеном мигрантима који очекују повољно решење њиховог захтева да крену даље, пут земаља ЕУ, породица ирачких Курда добила је 11. дете, а ћерку су назвали по Еми, жени из Србије, која их је одушевила својом племенитошћу током боравка у истом таквом центру у сремским Адашевцима. Случај је хтео да Шервин Махаметејру, која са породицом у нашој земљи борави више од годину дана, малу Ему донесе на свет управо по доласку у Сомбор у којем се налази од пре месец дана.

- Док смо боравили у Адашевцима о нама је много бринула једна жена Ема, па смо супруг и ја желели да по њој дамо име нашој ћерки. Људи су у Србији много добри према нама, имамо овде сву неопходну помоћ, људи су у вашој земљи дивни према нама. У Бугарској нам је било много тешко, не само што је снег био до колена, већ је све тамо било много лоше по све нас. Било је много тешких дана, а деца су само плакала. Србија је неупоредиво боља од Бугарске, а и деца је воле- захвална је својим српским домаћинима Шервин Махаметејру.

За оне старије организују се радионице, па је тако Дански савет за избеглице опремио шнајдерско-кројачки и фризерски салон где старија деца и одрасли, могу од мајстора заната да покупе вештину. Честе су организоване радионице и овдашњих већ деценијама проверених хуманитараца, волонтера и активиста Црвеног крста, а своје акције обучавања у вештинама има и новосадски Екуменски центар, па око 130 невољника, колико их је смештено у сомборском прихватном центру, има и прилику да на запад и север Европе стигне са додатним знањима која би и могла обезбедити срећнији живот.

Како каже, а њено мишљење деле и остали овде смештени мигранти, у Сомбору су наишли на људску топлину, хуманост и добродошлицу, коју су тек повремено реметили инциденти на које је и држава правовремено реаговала. За децу основношколског узраста у овом прихватном центру је организована и настава, па сомборски учитељи и наставници три пута недељно одржавају по два школска часа, упознајући малишане са основама српског језика, али и осталих предмета које њихови овдашњи вршњаци уче у далеко лакшим животним и судбинским условима. Случај мале Еме и њене мајке Шервин није усамљен, пошто је у последњих неколико месеци у сомборском прихватном центру рођено чак шест беба. Рођење ове деце, чије се мајке порађају у сомборској болници, додуше се заводи у овдашње матичне књиге рођених, али по закону она немају аутоматско право на српско држављанство, већ се административно воде као држављани оне земље из које су им и родитељи.

М. Миљеновић