Šest beba rođeno u Migrantskom centru poslednjih meseci
SOMBOR: Srbija je od početka migrantske krize dobijala samo pohvale međunarodne zajednice zbog humanog odnosa prema nevoljnicima Azije i Afrike koji beže, što od ratnih razaranja, što suočeni sa, za Evropljane nepojamnim siromaštvom.
Da se ne radi o tek pukoj oceni međunarodnih organizacija zaduženih za migracije i političkim opservacijama, pokazuje i primer iz somborskog Prihvatnog centra, smeštenog u naselju Šikara, u kojem je po dolasku na svet, jedna iračka beba dobila ime po srpskoj humanitarnoj radnici.
Naime, u ovdašnjem tranzitnom kampu namenjenom migrantima koji očekuju povoljno rešenje njihovog zahteva da krenu dalje, put zemalja EU, porodica iračkih Kurda dobila je 11. dete, a ćerku su nazvali po Emi, ženi iz Srbije, koja ih je oduševila svojom plemenitošću tokom boravka u istom takvom centru u sremskim Adaševcima. Slučaj je hteo da Šervin Mahametejru, koja sa porodicom u našoj zemlji boravi više od godinu dana, malu Emu donese na svet upravo po dolasku u Sombor u kojem se nalazi od pre mesec dana.
- Dok smo boravili u Adaševcima o nama je mnogo brinula jedna žena Ema, pa smo suprug i ja želeli da po njoj damo ime našoj ćerki. Ljudi su u Srbiji mnogo dobri prema nama, imamo ovde svu neophodnu pomoć, ljudi su u vašoj zemlji divni prema nama. U Bugarskoj nam je bilo mnogo teško, ne samo što je sneg bio do kolena, već je sve tamo bilo mnogo loše po sve nas. Bilo je mnogo teških dana, a deca su samo plakala. Srbija je neuporedivo bolja od Bugarske, a i deca je vole- zahvalna je svojim srpskim domaćinima Šervin Mahametejru.
Za one starije organizuju se radionice, pa je tako Danski savet za izbeglice opremio šnajdersko-krojački i frizerski salon gde starija deca i odrasli, mogu od majstora zanata da pokupe veštinu. Česte su organizovane radionice i ovdašnjih već decenijama proverenih humanitaraca, volontera i aktivista Crvenog krsta, a svoje akcije obučavanja u veštinama ima i novosadski Ekumenski centar, pa oko 130 nevoljnika, koliko ih je smešteno u somborskom prihvatnom centru, ima i priliku da na zapad i sever Evrope stigne sa dodatnim znanjima koja bi i mogla obezbediti srećniji život.
Kako kaže, a njeno mišljenje dele i ostali ovde smešteni migranti, u Somboru su naišli na ljudsku toplinu, humanost i dobrodošlicu, koju su tek povremeno remetili incidenti na koje je i država pravovremeno reagovala. Za decu osnovnoškolskog uzrasta u ovom prihvatnom centru je organizovana i nastava, pa somborski učitelji i nastavnici tri puta nedeljno održavaju po dva školska časa, upoznajući mališane sa osnovama srpskog jezika, ali i ostalih predmeta koje njihovi ovdašnji vršnjaci uče u daleko lakšim životnim i sudbinskim uslovima. Slučaj male Eme i njene majke Šervin nije usamljen, pošto je u poslednjih nekoliko meseci u somborskom prihvatnom centru rođeno čak šest beba. Rođenje ove dece, čije se majke porađaju u somborskoj bolnici, doduše se zavodi u ovdašnje matične knjige rođenih, ali po zakonu ona nemaju automatsko pravo na srpsko državljanstvo, već se administrativno vode kao državljani one zemlje iz koje su im i roditelji.
M. Miljenović