Сенћанин Иштван Молнар под старе дане научио да свира и прави фруле

- Да ипак останем близу музике, жена ми је за 65. рођендан купила једну фрулу. Научио сам колико-толико да свирам, сам без ичије помоћи и познавања нота. Али кад сам мало детаљније загледао фрулу, размишљао сам да су их чобани давно сами, уз чување стада, правили, а нису били за то учени, одважио сам да се и ја опробам - открива Молнар, коме је уз пецање на Тиси, стекао нови хоби.

Објашњава да их прави од зове, граба, јасена, трешње, али мало теже може и од - руже. Напомиње да није лако и једноставно, јер је свака уникатни рад у обради дрвета, а и металне завршетке сам прави, јер је машински техничар по струци. Да се дође до финалног производа на коме се лепо засвира, потребно су веште руке и стрпљења, а Молнар вели да у пензији има на располагању све време овог света, нарочито у хладнијим данима, док лети више забацује удицу.

- Најлакше је фруле правити од зове, јер то дрво има меко срце у средини и лакше се буши. Није свеједно ни од које врсте зове се прави инструмент, да ли од самониклих шумских или сортних које се сад узгајају на плантажама. Једноставно, није иста тврдоћа дрвета. А уверио сам се да је оно врло чудно. Обрадим га, урадим све исто, али неки примерци једноставно не могу постати ваљан инструмент, јер не дају одговарајуће тонове. Чак сам приметио да од исте гране не буду фруле истог квалитета, имају другачију резонанцу - прича Молнар.

Свакодневно Иштван и свира, већином мађарски народни мелос, онако за своју душу и чланове породице, али зна и ужичко коло и неколико српских песама.

- Знам доста мађарских народних, а волим да засвирам и чардаш, то ми је при срцу и навикао сам у друштву „Делибаб“. Посебно је велико задовољство све то извести на фрулама које сам направим - наглашава он.

Сем њега, у Сенти нико више не израђује фруле, а у околини зна да Бела Мичких из Бечеја прави и цитре. (Фрула добијена од супруге стигла је из Кикинде.) Потсећа да је као градитељ народних инструмената најчувенији био покојни Јанош Врабел из Чоке, из чије радионице су гајде, цитре и други инструменти стигли на све стране света.

Иштван своје фруле приказује на разним фештама у Сенти и околини, а недавно и током традиционалном фестивала овчарства на сенћанском вашаришту.

- Људи су заинтересовани да погледају, сазнају нешто више о овој древној свирали, а воле и да засвирају. Најзнатижељнија су деца, али уз њих и родитељи, баке и деке. Малишани без устезања се опробају, док се одрасли мало устежу. Мада, свакога убеђујем да без обзира на године може почети да свира, као што сам и ја. Никад није касно. Може се и без музичке школе, потребно је имати мало слуха и уложити мало труда - уверава Иштван.

Мајстор напомиње да до сад ниједну није продао, већ их поклања. Фрула као народни инструмент и није одвише популарна у Сенти и атару, али ипак нађу се заљубљеници. Молнар указује да је фрула солистички инструмент, поготово јер је врло тешко направити две које исто звуче, за разлику од инструмената других фела који се могу и штимовати.

- Фрула има разних, код нас су са шест рупица, македонска их има више, Мађари у Молдавији свирају на онима са пет, па то мало другачије звучи. Има и различитих стилова, па Мађари у Румунији сасвим другачије свирају него ми у Војводини, другачије и од украјинских Мађара. Иначе, дуга је музичка традиција моје породици, деда, ујаци, стричеви и други рођаци су били професионални музичари, али израдом инструмената нико се није бавио, па је, ето, то мени допало - с смешком ће маестро Молнар.

Милорад Митровић