Семинар ходања по жеравици само за најхрабрије

Како каже мајстор ватре Невен Царин, ритуал ходања по жеравици је један од најстаријих ритуала који постоје на планети. Основа ходања по ватри је здружити се са огњем и постати једно са њим…  - Ватра симболично сагорева све што је лоше у нама, разара устаљене обрасце размишљања и понашања отварајући нам нове могућности - каже Царин. - То искуство нам помаже у свакодневном животу. Када се пред нама појави наизглед непремостива препрека, довољно је да се сетимо да смо могли ходати по жару од 800 степени Целзијуса, стога можемо све. Највећи задатак ватре је да запали наш унутрашњи огањ који је постао слабији током нашег живота, гашен свакодневним стресовима и различитим животним околностима. За сам ритуал, између осталог, потребна је преданост и опуштеност, како бисмо елементу ватре дозволили да нас пренесе босе преко жара и тако спали инфериорне делове нашег бића: наше проблеме, болести и мане, па и лошу карму.

Како каже, његове ватре су увек различите, те се посвећеници често и враћају јер желе научити нова знања, а он воли да их научи старим знањима са наших подручја која делују за чишћење ума, духа и тела. Почетак припрема је подразумевао вежбе дисања, јер се тако увлачи пуно кисеоника у наше тело, те се и циркулација побољшава. Када је она добра, сви органи раде у исправном ритму и здрави смо.

- Неки људи имају различите страхове или зависности којих се желе решити. Научени смо да ватра има основне задатке: отвори нове путеве у нашем животу, а иако их има више, човек сам прави избор којим путем ће се кретати даље. Мени је то симпатично, да ја одлучујем о свом животу, није ми то лоше - додаје Невен.

Он каже и да са стајалишта медицине, ходање по жару има позитивне ефекте јер се на стопалу налазе акупунктурне тачке свих органа у нашем телу: - Када проходате ужареним жаром од 800 до 1.000 степени целзијуса целим стопалом, активирају се све те тачке и велика количина енергије улази у тело, путује до свих органа… На ватри је било различитих помака код различитих људи. Битна ствар је да је свако од нас на семинару ради својих жеља и свог пута, а јако важно је да се међусобно сви цене и поштују туђе жеље. Нема глупих идеја и смешних жеља. 

Његова прва реченица на сваком семинару је да нико није дужан ходати по жеравици, већ може да донесе ту одлуку у последњем моменту. Међутим, на његовим ватрама ходали су сви: деца, труднице, старији преко 80 година, јер све што искрено желе је да остваре смисао живота и буду срећни. 

На крају пута, свих 12 учесника, међу којима је била и наша екипа су заиста проходали по жеравици након целодневних ритуалних припрема. Неки чак и седам пута. А пун месец је само додатни адут на 31. октобар, који је сам по себи по много чему специфичан

Ритуал ходања по жеравици је један од најстаријих ритуала прочишћења тела, ума и духа на Земљи. Од памтивека се изводио у различитим културама као начин прочишћавања, сусретања с крајњом неизрецивом истином. Кроз читаву забележену историју, ходање по жеравици практиковали су шамани, свештеници и обични људи, као део религијског ритуала или исцелитељске церемоније. На северу Грчке и југу Бугарске, када је празник Свете Анастенарије, жене босоноге ходају по жеравици, носећи иконе светих Константина и Јелене за заштиту. На Хавајима је заступљено ходање по лави, због  честих вулканских ерупција. Острва попут Балија имају занимљиву традицију ходања по ужареном камењу. Код нас су људи углавном користили елемент ватре на светим местима: црвке, џамије, манастири... Увек је присутна свећа, као светлост која чисти простор од тамних енергија. У Хрватској су људи палили огњишта, у Србији су се звале ломаче, које су деца прескакала. Само су неки успевали ходати по жеравици.

         Ивана Бакмаз