Seminar hodanja po žeravici samo za najhrabrije

Kako kaže majstor vatre Neven Carin, ritual hodanja po žeravici je jedan od najstarijih rituala koji postoje na planeti. Osnova hodanja po vatri je združiti se sa ognjem i postati jedno sa njim…  - Vatra simbolično sagoreva sve što je loše u nama, razara ustaljene obrasce razmišljanja i ponašanja otvarajući nam nove mogućnosti - kaže Carin. - To iskustvo nam pomaže u svakodnevnom životu. Kada se pred nama pojavi naizgled nepremostiva prepreka, dovoljno je da se setimo da smo mogli hodati po žaru od 800 stepeni Celzijusa, stoga možemo sve. Najveći zadatak vatre je da zapali naš unutrašnji oganj koji je postao slabiji tokom našeg života, gašen svakodnevnim stresovima i različitim životnim okolnostima. Za sam ritual, između ostalog, potrebna je predanost i opuštenost, kako bismo elementu vatre dozvolili da nas prenese bose preko žara i tako spali inferiorne delove našeg bića: naše probleme, bolesti i mane, pa i lošu karmu.

Kako kaže, njegove vatre su uvek različite, te se posvećenici često i vraćaju jer žele naučiti nova znanja, a on voli da ih nauči starim znanjima sa naših područja koja deluju za čišćenje uma, duha i tela. Početak priprema je podrazumevao vežbe disanja, jer se tako uvlači puno kiseonika u naše telo, te se i cirkulacija poboljšava. Kada je ona dobra, svi organi rade u ispravnom ritmu i zdravi smo.

- Neki ljudi imaju različite strahove ili zavisnosti kojih se žele rešiti. Naučeni smo da vatra ima osnovne zadatke: otvori nove puteve u našem životu, a iako ih ima više, čovek sam pravi izbor kojim putem će se kretati dalje. Meni je to simpatično, da ja odlučujem o svom životu, nije mi to loše - dodaje Neven.

On kaže i da sa stajališta medicine, hodanje po žaru ima pozitivne efekte jer se na stopalu nalaze akupunkturne tačke svih organa u našem telu: - Kada prohodate užarenim žarom od 800 do 1.000 stepeni celzijusa celim stopalom, aktiviraju se sve te tačke i velika količina energije ulazi u telo, putuje do svih organa… Na vatri je bilo različitih pomaka kod različitih ljudi. Bitna stvar je da je svako od nas na seminaru radi svojih želja i svog puta, a jako važno je da se međusobno svi cene i poštuju tuđe želje. Nema glupih ideja i smešnih želja. 

Njegova prva rečenica na svakom seminaru je da niko nije dužan hodati po žeravici, već može da donese tu odluku u poslednjem momentu. Međutim, na njegovim vatrama hodali su svi: deca, trudnice, stariji preko 80 godina, jer sve što iskreno žele je da ostvare smisao života i budu srećni. 

Na kraju puta, svih 12 učesnika, među kojima je bila i naša ekipa su zaista prohodali po žeravici nakon celodnevnih ritualnih priprema. Neki čak i sedam puta. A pun mesec je samo dodatni adut na 31. oktobar, koji je sam po sebi po mnogo čemu specifičan

Ritual hodanja po žeravici je jedan od najstarijih rituala pročišćenja tela, uma i duha na Zemlji. Od pamtiveka se izvodio u različitim kulturama kao način pročišćavanja, susretanja s krajnjom neizrecivom istinom. Kroz čitavu zabeleženu istoriju, hodanje po žeravici praktikovali su šamani, sveštenici i obični ljudi, kao deo religijskog rituala ili isceliteljske ceremonije. Na severu Grčke i jugu Bugarske, kada je praznik Svete Anastenarije, žene bosonoge hodaju po žeravici, noseći ikone svetih Konstantina i Jelene za zaštitu. Na Havajima je zastupljeno hodanje po lavi, zbog  čestih vulkanskih erupcija. Ostrva poput Balija imaju zanimljivu tradiciju hodanja po užarenom kamenju. Kod nas su ljudi uglavnom koristili element vatre na svetim mestima: crvke, džamije, manastiri... Uvek je prisutna sveća, kao svetlost koja čisti prostor od tamnih energija. U Hrvatskoj su ljudi palili ognjišta, u Srbiji su se zvale lomače, koje su deca preskakala. Samo su neki uspevali hodati po žeravici.

         Ivana Bakmaz