Сећање на крвави јануар 1942. године у Банату и Шајкашкој

Сенима невиних жртава крвавог јануара поклонили су се председница градске Скупштине Станислава Хрњак и члан Градског већа Миодраг Булајић, а

комеморативном скупу су присуствовали представници СУБНОР-а, рођаци и поштоваоци Народноослободилачког покрета (НОП), као и чланови кикиндског Одреда извиђача „Прока Средојев”.

Фашисти су у знак одмазде за три убијена немачка пољочувара у атару Кикинде, стрељали 150 родољуба и присталица НОП-а, по 30 у Кикинди, Мокрину, Зрењанину, Новом Милошеву и Банатском Аранђелову.

- Крвави пир је на овом месту почео 3. јануара. У дворишту Курије је стрељано девет припадника Драгутиновачког одреда. Потом је 9. јануара убијено још 30 антифашиста из Кикинде и Мокрина. Ово је један од најтрагичнијих догађаја у историји Кикинде. Систем окупације у поробљеној Европи, овде је био најтежи, а пркос и и инат нашег народа трајао је до краја Другог светског рата. Рат је Кикинди донео велике несреће, а живот је изгубило близу 600 наших суграђана - рекао је професор историје Лазар Демић.

На Лазином брду у Банатском Аранђелову, са подручја садашње Општине Нови Кнежевац, фашисти су стрељали 30 родољуба из

Банатског Аранђелова, Подлокања, Црне Баре, Ђале, Нове Кањиже (Новог Кнежевца) и Српског Крстура. Родољуби су из Новог Кнежевца допремљени у село, а уочи стрељања затворени су у просторије школе, где су после извршене идентификације замолили по парче хартије и оловку да напишу своја последња писма са порукама најмилијима. Сачуване поруке и после толико прохујалог времена не бледе.

Председник кикиндског СУБНОР-а Кикинде Ненад Димитријевић, поручио је да овај трагичан дан никада не сме да падне у заборав.

- Кикинђани не смеју да забораве на жртве крвавог јануара, али и на све друге људе који су дали животе за слободу. Ова стрељања, као ни и многа друга, нису успела да неутралишу НОП и долазак слободе - поручио је Димитријевић.

Комеморација је одржана и у Банатском Аранђелову где је стравичан злочин фашиста, такође упамћен за сва времена. Мештани Банатског Аранђелова сваке године одају почаст стрељаним родољубима, комунистима, скојевцима и симпатизерима НОП-а. Уз помен и одавање поште стрељанима, на споменик су венце положили челници новокнежевачке општине, представници СУБНОР-а и МЗ Банатско Аранђелово, уз поруке да се злочин не заборави и никада више не понови.

М. Митровић

ТИТЕЛ: На Дан Светог првомученика и архиђакона Стефана, у храму Успења Пресвете Богородице у Тителу, одржано је богослужење и помен жртвама Рације коју су јануара 1942. над Србима и Јеврејима учинили мађарски фашисти Миклоша Хортија.

Након Богослужења у цркви, окупљени грађани су присуствовали полагању венаца у порти испред плоче  са именима жртава из Титела. Самом чину, поред бројних грађана, присуствовали су помоћник покрајинског секретара за културу Мирослав Илић, директор Музеја Војводине Драго Његован, председница Скупштине општине Тител Весна Кнежевић и други представници локалне самоуправе, протонамесник Милошем Јевросимов и други.

Подећајући на страшне злочине јануара 1942. у Шајкашкој, Драго Његован је поменуо да је у злогласној Рацији на разне начине убијено преко 4000 невиних цивилних жртава, од чега су велику већину чиниле српске, а затим јеврејске жртве, за које се може рећи да су намерне жртве. У знатно мањем броју биле су и жртве које су припадале осталим етничким групама међу којима је било и случајних жртава. Сам чин ликвидације био је суров и немилосрдан. Сећање на те догађаје треба да опомене нове генерације да се тако нешто никада више никада не понови.

Ж. Марковић

ЗРЕЊАНИН: Полагањем венаца на споменик на Житном тргу,  је обележена 76. годишњица од нацистичких злочина у Банату, 1942. године, познатих као Крвави јануар. На јучерашњи дан пре 76 година у Зрењанину је стрељано 30 житеља овог дела Баната, а њихова тела потом су обешена на Житном тргу. То је била одмазда нациста због акција родољуба у граду и околини, након априлске окупације 1941. године.

Свештеници Српске православне цркве служили су помен, а у име Града Зрењанина венац на споменик положили су заменик градоначелника Саша Сантовац и помоћници градоначелника Драган Ћапин и Симо Салапура. Венце на споменик положили су и представници Градског огранка СУБНОР-а, као и месног одбора СУБНОР-а Елемир.

- На овај дан не само у нашем граду већ шире у Банату погубљено је 150 патриота. Стрељања су била у Банатском Аранђелову, Мокрину, Кикинди, Милошеву и нашем граду. У градском затвору у Зрењанину стрељани су родољуби а њихова тела превезена су колима до Житног трга и ту су стављена на вешала. Био је то крвави српски Божић – подсетио је, у обраћању присутнима, историчар Миодраг Цветић.

Заменик градоначелника Саша Сантовац истакао је да Зрењанин достојно обележава све датуме из историје ових простора, како из даље тако и ближе прошлости.

- Фашизам је био окрутан и у крвавом јануару 1942. године страдало је много људи. Када обележавамо овакве догађаје, наглашавамо да је то оно што више никада не сме да се догоди. Ово је нешто против чега су се борили наши преци а ми, присећајући се тога, шаљемо поруку да се то време никада не врати. А само народ који памти шта му се догодило у историји, може да створи бољу будућност. Слава свима који су настрадали од фашиста – рекао је Саша Сантовац у обраћању окупљенима.

Ж. Б.