РЕКОРДАН БРОЈ ПОСЕТИЛАЦА ЈУБИЛАРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ У БЕЛОМ БЛАТУ Домаће кобасице и друге зимске ђаконије за све гурмане

Програм је и ове године трајао два дана, у суботу је започео такмичењем у традиционалном свињокољу, а јуче је уприличено такмичење у прављењу домаћих кобасица.

Такмичарске екипе из пет села - Белог Блата, Перлеза, Ечке, Мужље и гости из Мартиниша из Румуније, имале су задатак да за одређено време обаве свињокољ на традиционалан начин, почев од прљења свиње сламом до завршне обраде меса и припреме свињокољских специјалитета. Домаћини су посетиоцима понудили свеже печене кобасице, чварке, џигерицу у марамици, традиционални белоблатски свињски паприкаш, шварглу и крвавицу, а све то уз кисели купус, ракију, вино и домаће колаче. Судијски жири оцењивао је квалитет обраде меса, припремљених  специјалитета и визуелни изглед екипа које учествују у такмичењу. После већања, за апсолутног победника проглашена је екипа домаћина из Белог Блата.

Неуобичајено лепо време за ово доба године привукло је већ првог дана велики број посетилаца. Прилази селу и готово све улице у њему били су тесни да приме сва возила којима су гости стизали из свих крајева Војводине, Београда, других делова Србије, али и иностранства - Румуније, Мађарске, Босне и Херцеговине.

Њих су спремно дочекали излагачи из целе Србије. На продају је понуђено све што неко може да замисли, од прерађевина од свиње –сланине, панчете и сапуњаре, кобасица, белих и црвених, сувих и свежих, џигерњача и шваргли… На штандовима постављеним у двема улицама продавали су се и сиреви, зачини, колачи, вино и ракија, пекмези и сокови…

Наравно, нема кобасицијаде без доброг залогаја. Маштовити и вредни излагачи понудили су буквално за свакога по нешто. Од суботе ујутру цврчале су кобасице и пљескавице, пекле су се мекике, могле су се купити и све популарније пихтије, али и домаћа сарма. А било је и пржених гирица. Прави хит био је домаћи хлеб намазан машћу и посут алевом паприком.

Цене? Да је јефтино – није, али манифестација „Белоблатска кобасица“ је прилика да се осете укуси традиције и да се купе домаћи производи, па се нико не жали.

Текст и фото: Жељко  Балабан