Ратари да се прилагоде, а не да производе напамет
БЕЧЕЈ: Екипа стручњака окупљена око НВО „Агрипрофит“ бавила се минула два месеца снимањем производних цена основних биљних култура у ратарству на подручју Србије, првенствено Војводине, и саопштила неке податке до којих су дошли учесницима „Прес дана“ у Земљорадничкој задрузи „Бечеј“.
Општи је утисак да је одзвонило, поготово у ратарству, производњи напамет, без визије и без познатог купца.
-У ратарској производњи и пласману робе више ништа не може бити исто у односу на пре две или пет година. Прво, климатски услови се мењају и то се итекако одражава на ратарску производњу. Друго, новом променом власништва у Србији, не постоји капитал у агроиндустрији који омогућује прерађевачима да највећи део своје робе за годишњу прераду купе у тренуцима жетве или првог лагера. Шта нам у таквој ситуацији ваља чинити – запитао је у уводној беседи главни уредник листа „Газдинство” Чедомир Кецо, додајући да ће резултати анализе овог тима стручњака бити презентовани управо у „Газдинству”.
У име домаћина присутнима се обратио директор ОЖ „Бечеј“ Мирослав Главашки, једне од најстаријих друштвених задруга која од 1953. године ни дана није била у блокади.
Ратари су се опет окренули пшеници и по подели семена зна се да је хлебног зрна засејано између 20 и 30 процената више него лане. То значи да ће нечег другог бити мање, јер је земљиште ограничена површина. Пошто се код нас кукуруз стандардно сеје на површини од око милион хектара, највероватније је да ће бити смањена површина под сојом и сунцокретом, док је уљана репица зимус положила тест и на оној голомразици преживела, па је сво ресположиво семе посејано на око 60.000 хектара у Војводини. Сетва је завршена у оптималном року, а зимско орање је при крају, рапортирао је Мирослав Главашки.
- Задруга смо с највећим прометом, али нисмо ни ми без проблема, пошто скоро три деценије не можемо да остваримо повраћај преко 500 хектара првокласне земље – указао је Мирослав Главашки, додајући да о минулој производној години не може да каже ништа лепо, јер су приноси катастофални. Пшеница је подбацила између 25 и 30 процената, сунцокрет у Бачкој 30, а у Банату 50 одсто, соја преко 60 процената...
Кроз расправу се стекао утисак да су наши ратари вредни, да радом и знањем могу да парирају земљорадницима у земљама окружења, али нису конкурентни с ценом производа због тога што се у окружењу дају субвенције. Држава мора нешто да поради на враћању адекватних субвенција.
Анализу производње у ратарству приближила је др Александра Гајдобрански, о сетви и добром актуелном стању пшенице говорио је Новица Миладинов, а Драгица Јанковић је упозорила ратаре да сада контролишу само стање глодара на њивама, а да не примењују никакве мере заштите тек изникле пшенице.
В. Јанков