Ratari da se prilagode, a ne da proizvode napamet
BEČEJ: Ekipa stručnjaka okupljena oko NVO „Agriprofit“ bavila se minula dva meseca snimanjem proizvodnih cena osnovnih biljnih kultura u ratarstvu na području Srbije, prvenstveno Vojvodine, i saopštila neke podatke do kojih su došli učesnicima „Pres dana“ u Zemljoradničkoj zadruzi „Bečej“.
Opšti je utisak da je odzvonilo, pogotovo u ratarstvu, proizvodnji napamet, bez vizije i bez poznatog kupca.
-U ratarskoj proizvodnji i plasmanu robe više ništa ne može biti isto u odnosu na pre dve ili pet godina. Prvo, klimatski uslovi se menjaju i to se itekako odražava na ratarsku proizvodnju. Drugo, novom promenom vlasništva u Srbiji, ne postoji kapital u agroindustriji koji omogućuje prerađevačima da najveći deo svoje robe za godišnju preradu kupe u trenucima žetve ili prvog lagera. Šta nam u takvoj situaciji valja činiti – zapitao je u uvodnoj besedi glavni urednik lista „Gazdinstvo” Čedomir Keco, dodajući da će rezultati analize ovog tima stručnjaka biti prezentovani upravo u „Gazdinstvu”.
U ime domaćina prisutnima se obratio direktor OŽ „Bečej“ Miroslav Glavaški, jedne od najstarijih društvenih zadruga koja od 1953. godine ni dana nije bila u blokadi.
Ratari su se opet okrenuli pšenici i po podeli semena zna se da je hlebnog zrna zasejano između 20 i 30 procenata više nego lane. To znači da će nečeg drugog biti manje, jer je zemljište ograničena površina. Pošto se kod nas kukuruz standardno seje na površini od oko milion hektara, najverovatnije je da će biti smanjena površina pod sojom i suncokretom, dok je uljana repica zimus položila test i na onoj golomrazici preživela, pa je svo respoloživo seme posejano na oko 60.000 hektara u Vojvodini. Setva je završena u optimalnom roku, a zimsko oranje je pri kraju, raportirao je Miroslav Glavaški.
- Zadruga smo s najvećim prometom, ali nismo ni mi bez problema, pošto skoro tri decenije ne možemo da ostvarimo povraćaj preko 500 hektara prvoklasne zemlje – ukazao je Miroslav Glavaški, dodajući da o minuloj proizvodnoj godini ne može da kaže ništa lepo, jer su prinosi katastofalni. Pšenica je podbacila između 25 i 30 procenata, suncokret u Bačkoj 30, a u Banatu 50 odsto, soja preko 60 procenata...
Kroz raspravu se stekao utisak da su naši ratari vredni, da radom i znanjem mogu da pariraju zemljoradnicima u zemljama okruženja, ali nisu konkurentni s cenom proizvoda zbog toga što se u okruženju daju subvencije. Država mora nešto da poradi na vraćanju adekvatnih subvencija.
Analizu proizvodnje u ratarstvu približila je dr Aleksandra Gajdobranski, o setvi i dobrom aktuelnom stanju pšenice govorio je Novica Miladinov, a Dragica Janković je upozorila ratare da sada kontrolišu samo stanje glodara na njivama, a da ne primenjuju nikakve mere zaštite tek iznikle pšenice.
V. Jankov