Процена ризика од катастрофа: Поплаве реална претња
ЗРЕЊАНИН: На дневном реду предстојеће седнице Скупштине града Зрењанина, која је заказана за понедељак, наћи ће се и један од стратешких докумената, процена ризика од катастрофа за територију града Зрењанина. Једна од природних катастрофа за коју је урађена процена ризика јесу поплаве.
Како се наводи у овом документу, према главном узроку, на простору Средњобанатског управног округа поплаве могу бити изазване кишом и отапањем снега, могу бити ледене поплаве, поплаве услед коинциденције високих вода и поплаве изазване високим нивоом подземних вода и кишним падавинама.
„Подручје града Зрењанина је богато водама, како површинским, тако и подземним. Југозападну и западну границу града чине реке Дунав и Тиса, а готово средином протиче Бегеј, највећа притока Тисе у Србији. Југоисточним периферним делом територије тече Тамиш, који такође спада у ред већих војвођанских водотокова. Ту је и главни канал Дунав-Тиса-Дунав који правцем северозапад – југоисток пресеца целу територију. Поред главног, присутан је и велики број секундарних канала. На ниским површинама, поред река, среће се већи број левкастих удубљења, полумесечастог облика, повремено или стално испуњених водом. Ту су и језера и баре у напуштеним речним рукавцима“, пише у овом документу.
Зрењанин је последњих деценија доживео неколико поплава. Због изливања Бегеја и високих нивоа подземних вода, 1968. године догодила се поплава у којој је вода дошла до самог центра града. Највише су страдали центар Зрењанина, Мужља, Берберско и део Граднулице, где се налази старо корито Бегеја.
Услед коинциденције високих вода у целој Војводини, 2006. године претила је велика опасност од изливања великих река Дунава, Тисе и њихових притока. Поплављена су била углавном небрањена подручја уз водотокове ових река.
Услед високог нивоа подземних вода и огромне количине падавина, 2011. и 2015. године презасићено земљиште није могло да упије воду која се таложила и стварала водена огледала на њивама и сеоским баштама. Дошло је до појаве унутрашњих вода у селима на територији Града Зрењанина. На основу података водопривредног предузећа, у овом делу Баната је од подземних вода било угрожено око 12.000 хектара земље.
Иако је од тих поплава урађено доста на изградњи насипа и уређењу канала, стање у којем се налазе најважнији водотокови и даље није на задовољавајућем нивоу, наведено је у процени. Ж. Балабан