Привреда северног Баната успешна упркос пандемији

Све бољи је спољнотрговински биланс предузећа са подручја Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца, а повећава се број запослених. Спољнотрговинско пословање у првих десет месеци лане је било вредно 324 милиона евра или за скоро 70 милиона евра више него у истом периоду 2020, па и у години пре избијања пандемије.  Од тога је извоз 213 милиона евра, и дупло је већи од увоза (111 милиона евра).

- Привредници са подручја РПК Кикинда су у прошлој години пословали много боље него раније. а исто тако су добри резултати и за подручје свих шест општина Севернобанатског округа. До краја октобра у округу је остварено спољнотргованско пословање 730 милиона евра док је у prеthodnoj години износило 616 милиона евра, односно више за 114 милиона евра, при ћему је извозно-увозни салдо 132 милиона евра и покривеност извоза увозом је  преко 50 посто. У извозу предњачи општина Сента и незнатно заостаје град Кикинда – сумира учинак Тибор Хорват.

Он је додао да је најзначајнији извозник у округу кикиндски Метанолско- сирћетни комплекс МСК са готово 78 милиона евра и од тога је већи део од сирћетне киселине скоро 49 милиона евра, а остало је од продаје метанола. У МСК су у првих десет месеци прошле године повећали извоз сирћетне киселине преко 85 посто а метанола 65 посто.

Привредници са севера Баната  у спољнотрговинском пословању највећи ослонац имају у земљама Европске уније, па су међу првих десет земаља у које се извози само Босна и Херцеговина и Турска. При томе доминира извоз у Мађарску и Румунију и чини скоро трећину. Слично је и код увоза, а Хорват наглашава да је врло битно што се пре свега увозе сировине, а извозе полуфабрикати и готови производи. 

Било је отказаних поруџбина

Последице пандемије осетиле су се у металском сектору у области производње делова за аутомобилску индустрију, потврђује председник РПК.

-  Без обзира што наше фирме одлично раде, када они који поручују од њих делове не могу да добију друге делове за склапање возила, отказују им поруџбине. Неке наше фирме су имале сличне проблеме јер су им недостајали делови за склапање финалних производа – објашњава Тибор Хорват.

Последња два месеца прошле године нису била толико добра као првих десет месеци, не шта је утицала енергетска криза у свету, али Хорват процењује да ће ове године сигурно бити више изазова, јер је било великих потреса на тржишту сировина и енергената.

– Одређене сировине су поскупеле 50 до 60 посто, посебно у металском и хемијском сектору, а с друге стране имамо и восок пораст цене енергената и врло је било битно што је држава ограничила пораст цена. Иако имамо више цене електричне енергије за 65 посто, али је поскупљење на светском тржишту неколико стотина процената, тако да наши привредници имају много повољнију цену електричне енергије која им шест месеци даје компаративну предност у односу на друге. Врло битни су и други видови помоћи које држава даје, јер је ралативно безболно наша привреда прегурала најударнији период у време короне – вели Хорват

Без обзира на потешкоће, на нивоу округа и Кикинде запосленост је расла. У Кикинди је број запослених са 17.500 повећан у првих девет месеци лане за око 500, док је на подручју  округа број запослених са 38.803 повећан на 39.319. Хорват додаје да је присутан и пораст зарада при чему се прати тренд присутан на подручју Србије. Смањује се број незапослених на евиденцији НСЗ, па их је у Севернобанатском округу око 7.300, али Хорват уверава да ко год жели да ради у овом тренутку може да се запосли.

– Код већих компанија које послују на нашем подручју увек постоји потреба за ангажовањем радника. Пре свега то су погони компанија „Тиса аутомотив“ у Кикинди, Сенти и Бечеју, суботички „Гордон“ из састава италијанске „Калцедоније“ је поред Кикинде отворио и погон у Сенти, тако да је увек потребна стручна или приучена радна снага. Број запослених повећавају у „Мекафору“, „Зопасу“ и другим компанијама – каже Хорват.

У привредним друштвима на подручју округа долази и до организационих промена, па тако „Кикиндски млин“ више не постоји као самостална фимра, што је одлука зрењанинског „Дијаманта“ који је већински власник, али је добро да ће наставити производњу и задржати бренд под окриљем „Дијаманта“. У „Менти” Чока купљене су нове машине, повећана производња и све више извозе.

М. Митровић