После две легенде српског баскета, Сомбор се дичи и НБА звездом

Али, авај, све до појаве Николе Јокића, једне од највећих актуелних звезда циркуса званог НБА изабраном гласовима публике у прву петорку тима Запада на овогодишњој, прошлог викенда одржаној олстар егзибицији, варош на Западу Бачке, је хвалу „својим“ кошаркашима морала да, стицајем околности, доказује „на мишиће“.

Нико није могао да оспори да је освит и процват ове игре у Југославији и Европи, коју је иначе измислио канадски лекар и професор теловежбе Џејмс Нејсмит,остао нераскидиво везан за рођеног Сомборца, Радивоја Кораћа-Жућка. Колика је била Жућкова слава, довољно говори и то што су европске екипе деценијама у борби за пехар намењен најбољем континенталном тиму учествовале у „Купу Радивоја Кораћа“, који је у новом миленијуму „спуштен“ на национални, прво српско-црногорски а онда и на само српски ниво.

Његових и данас недостижних 99 поена датих противнику у једној званичној утакмици донела му је бесмртну славу, али није избрисала чињеницу да је Кораћ увек третиран искључиво као кошаркаш из Београда, пошто је само првих шест година живота провео у родном граду, Сомбору...

Сомборцима се посрећила једна романса, између њихове суграђанке Данијеле и младића из Пригревице, Жељка Ребраче, па је и последњих неколико година старог и почетак новог миленијума могао да се хвали великим кошаркашким именом, пошто је породично гнездо свио управо у овом граду.

Чувени „Банана мен“, тако прозван због феноменалних блокада противника, винуо се од нижерангираног новосадског „НАП“ и далеко славнијег „Партизана“ у чијем освајању „истанбулске“ титуле првака Европе је имао једну од кључних улога, све до „Бенетона“ и коначно „Клипова“ из Детроита.

Још увек се препричава дочек Жељка као српског репрезентативца 1995. године на сомборском Тргу Светог Тројства, након освајања титуле европског првака у Атини. Ангажман у НБА, прекинут далеко пре времена због здравствених проблема, био је довољан да љубитељи најбоље, најбогатије и најатрактивније светске кошаркашке лиге први пут чују за Сомбор, био је довољан да у њега, због Жељка, дођу и такве величине као што је Џо Думарс, тренер „Пистонса“ који је по повратку проносио легенду о овом граду као ушушканом хедонистичком рају.

И онда се Сомбору десио Никола Јокић! Умеће, таленат и радост игре просто је запалила НБА, па је већ сада, са свега 26 година, уз Луку Дончића и Јаниса Адетокумба, засигурно највећа звезда која је са простора Балкана икада заблистала у највећем кошаркашком циркусу. Свака част шампионским прстеновима Тонија Кукоча (три пута), Жана Табака, Раше Нестеровића и Дарка Миличића, слави Дражена Петровића, Дина Рађе, Пеђе Стојаковића и Владе Дивца, али до појаве Yokеra, Луке и Јаниса, ни један играч, са изузетком Влада и Пеђе, није до те мере био лидер целог НБА тима.

Сомборцима то много значи, али чини се да им више значи то што овај млади кошаркашки виртуоз не пропушта прилику да и за највеће светске медије, у дословно сваком интервјуу нагласи да долази из малог града на северозападу Србије, Сомбора, да се труди да сваке године „довуче“ што више великих имена НБА управо у свој родни град не би ли схватили због чега му разговор почиње и завршава именом вароши у којој је први пут угледао светло дана.

Воли тај бели свет, као узгредну информацију, да спомене да је на сличном кошаркашком путу био и Николин најстарији брат, Немања, који је играо баскет на америчком kolеyu, али га је „слатки живот“ са још једним НБА Србином, Дарком Миличићем, скренуо са тог пута, а Сомборци у пристојним годинама његов таленат приписују заправо оцу Браниславу.

Па на кога би „повукао“ тај раскошни таленат момак изабран у прву петорку олстар утакмице у којој је ове године заиграо већ по трећи пут, ако не на родитеља који „није силазио“ са иконичног баскет терена код сомборске Основне школе „Аврам Мразовић“, на коме су за термин, након Тимпана, Банета Јокаре, Томе, Воркапе-Папаса, Трифунова, чекали Лоске, Мици, браћа Секулић, Прока...

Можда свет заборави да је као дете Никола Јокић, већ сада легенда „Денвер Нагетса“ чије је коначне домете тешко и наслутити био дежмекаст, да му је омиљена храна био бурек и кока-кола, да је „случајно“ постао кошаркаш...али остаће запамћено да је дечко који је већ сада срушио бројне рекорде највеће кошаркашке лиге на свету потекао из Сомбора. Мало ли је за оволику варош?

Милић Миљеновић