Posle dve legende srpskog basketa, Sombor se diči i NBA zvezdom

Ali, avaj, sve do pojave Nikole Jokića, jedne od najvećih aktuelnih zvezda cirkusa zvanog NBA izabranom glasovima publike u prvu petorku tima Zapada na ovogodišnjoj, prošlog vikenda održanoj olstar egzibiciji, varoš na Zapadu Bačke, je hvalu „svojim“ košarkašima morala da, sticajem okolnosti, dokazuje „na mišiće“.

Niko nije mogao da ospori da je osvit i procvat ove igre u Jugoslaviji i Evropi, koju je inače izmislio kanadski lekar i profesor telovežbe Džejms Nejsmit,ostao neraskidivo vezan za rođenog Somborca, Radivoja Koraća-Žućka. Kolika je bila Žućkova slava, dovoljno govori i to što su evropske ekipe decenijama u borbi za pehar namenjen najboljem kontinentalnom timu učestvovale u „Kupu Radivoja Koraća“, koji je u novom milenijumu „spušten“ na nacionalni, prvo srpsko-crnogorski a onda i na samo srpski nivo.

Njegovih i danas nedostižnih 99 poena datih protivniku u jednoj zvaničnoj utakmici donela mu je besmrtnu slavu, ali nije izbrisala činjenicu da je Korać uvek tretiran isključivo kao košarkaš iz Beograda, pošto je samo prvih šest godina života proveo u rodnom gradu, Somboru...

Somborcima se posrećila jedna romansa, između njihove sugrađanke Danijele i mladića iz Prigrevice, Željka Rebrače, pa je i poslednjih nekoliko godina starog i početak novog milenijuma mogao da se hvali velikim košarkaškim imenom, pošto je porodično gnezdo svio upravo u ovom gradu.

Čuveni „Banana men“, tako prozvan zbog fenomenalnih blokada protivnika, vinuo se od nižerangiranog novosadskog „NAP“ i daleko slavnijeg „Partizana“ u čijem osvajanju „istanbulske“ titule prvaka Evrope je imao jednu od ključnih uloga, sve do „Benetona“ i konačno „Klipova“ iz Detroita.

Još uvek se prepričava doček Željka kao srpskog reprezentativca 1995. godine na somborskom Trgu Svetog Trojstva, nakon osvajanja titule evropskog prvaka u Atini. Angažman u NBA, prekinut daleko pre vremena zbog zdravstvenih problema, bio je dovoljan da ljubitelji najbolje, najbogatije i najatraktivnije svetske košarkaške lige prvi put čuju za Sombor, bio je dovoljan da u njega, zbog Željka, dođu i takve veličine kao što je Džo Dumars, trener „Pistonsa“ koji je po povratku pronosio legendu o ovom gradu kao ušuškanom hedonističkom raju.

I onda se Somboru desio Nikola Jokić! Umeće, talenat i radost igre prosto je zapalila NBA, pa je već sada, sa svega 26 godina, uz Luku Dončića i Janisa Adetokumba, zasigurno najveća zvezda koja je sa prostora Balkana ikada zablistala u najvećem košarkaškom cirkusu. Svaka čast šampionskim prstenovima Tonija Kukoča (tri puta), Žana Tabaka, Raše Nesterovića i Darka Miličića, slavi Dražena Petrovića, Dina Rađe, Peđe Stojakovića i Vlade Divca, ali do pojave Yokera, Luke i Janisa, ni jedan igrač, sa izuzetkom Vlada i Peđe, nije do te mere bio lider celog NBA tima.

Somborcima to mnogo znači, ali čini se da im više znači to što ovaj mladi košarkaški virtuoz ne propušta priliku da i za najveće svetske medije, u doslovno svakom intervjuu naglasi da dolazi iz malog grada na severozapadu Srbije, Sombora, da se trudi da svake godine „dovuče“ što više velikih imena NBA upravo u svoj rodni grad ne bi li shvatili zbog čega mu razgovor počinje i završava imenom varoši u kojoj je prvi put ugledao svetlo dana.

Voli taj beli svet, kao uzgrednu informaciju, da spomene da je na sličnom košarkaškom putu bio i Nikolin najstariji brat, Nemanja, koji je igrao basket na američkom koleyu, ali ga je „slatki život“ sa još jednim NBA Srbinom, Darkom Miličićem, skrenuo sa tog puta, a Somborci u pristojnim godinama njegov talenat pripisuju zapravo ocu Branislavu.

Pa na koga bi „povukao“ taj raskošni talenat momak izabran u prvu petorku olstar utakmice u kojoj je ove godine zaigrao već po treći put, ako ne na roditelja koji „nije silazio“ sa ikoničnog basket terena kod somborske Osnovne škole „Avram Mrazović“, na kome su za termin, nakon Timpana, Baneta Jokare, Tome, Vorkape-Papasa, Trifunova, čekali Loske, Mici, braća Sekulić, Proka...

Možda svet zaboravi da je kao dete Nikola Jokić, već sada legenda „Denver Nagetsa“ čije je konačne domete teško i naslutiti bio dežmekast, da mu je omiljena hrana bio burek i koka-kola, da je „slučajno“ postao košarkaš...ali ostaće zapamćeno da je dečko koji je već sada srušio brojne rekorde najveće košarkaške lige na svetu potekao iz Sombora. Malo li je za ovoliku varoš?

Milić Miljenović