ПОД ЗАШТИТОМ ОБЈЕКАТ У РУМСКОЈ ЖЕЛЕЗНИЧКОЈ УЛИЦИ У кући Ивановића штампани прогласи и леци
РУМА: Срем је био једно од битних жаришта Народноослободилачке борбе од 1941. до 1945. године, па не изненађује да су у том делу Војводине, у многим местима, куће локалних хероја стављене под заштиту државе. Међу њима је и кућа Ранислава Ивановића у Железничкој улици, у Руми.
Према информацијама из Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици, дом тог учесника НОБ-а у Другом светском рату је у релативно добром стању. Како наводе, кућа је у приватном власништву и периодично се на њој раде адаптације и поправке, а један део је адаптиран у локал. Када је реч о скоријим грађевинским радовима, пре неколико година замењени су прозори и за сада нису планирани додатни радови, појаснили су из Завода.
Иако се тешко може доћи до података о Раниславу Ивановићу његова кућа је проглашена за непокретно културно добро и има статус споменика културе. Њен историјски значај се огледа у чињеници да су у кући штампани прогласи и леци и одржавани састанци партијских и војних руководилаца у току Народноослободилачке борбе. Осим тога, за њу се везују имена првобораца Јанка Чмелика, Станка Пауновића, Жарка Веселинова који су руководили развојем устанка у Срему. Из тог разлога кућа се сматра спомеником Народноослободилачке борбе и неопходно ју је сачувати. Осим тога била је битна још пре Другог светског рата, јер је служила као место где се скупљала храна за политичке осуђенике смештене у затвор у Сремској Митровици.
Када је реч о стилу градње, Ивановићев дом је приземна стамбена кућа у низу у облику ћириличног слова „Г„ изграђена на регулационој линији. Масивни зидови од опеке зидани су у продужном малтеру. Кровна конструк-
ција је дрвена, а сам кров троводан покривен фалцованим црепом. Улична фасада је имала четири дупла двокрилна двострука прозора са надсветлом, уоквирена профилисаним малтерским рамом и потпрозорним венцем. Поткровни венац је такође профилисан, а сокл је био обрађен малтером.
На левој страни се налазила дрвена капија ајнфорта. Дозволом Завода јуна 1971. године ајнфорт је претворен у пословни простор. Излог и врата тог простора су направљени од црне браварије. Фасада је омалтерисана хирофом, малтерска профилација око прозора замењена равним рамом, а сокл обрађен вештачким каменом.
С. Ковач
Пројекат „Куће у Војводини у којима су рођени или су живели наши великани” реализује „ДВП Продукција”, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.