Пивничани посао траже преко границе

По попису становништва из 2002. године овде је живело 3.835 људи, а по попису из 2011. године 3.337. Између два пописа село је напустило скоро 500 мештана, а ако се овкав тренд настави, што овде верују, Пивнице ће по новом попису имати око 2.800 становника. Процена је да би за двадесетак година ово место имало једва 2.000 људи. Додуше, нико овде, па ни у локалној самоуправи не смеју да процењују колико стварно људи живи у овој, па ни у било којој другој месној заједници у општини. Једни кажу да је и административно број знатно смањен, односно да се део народа одјавио, а други кажу да је добар део остао пријављен овде, али да стварно живи на другим адресама, варошима, градовима, па и државама, а овде наврате током годишњих одмора или празника.

Далибор Милец, председник Савета месне заједнице Пивнице, недавно је новинарима саопштио да је у последњих неколико година све учесталији одлазак мештана Пивница на рад у иностранство, посебно у Словачку. Боље упућени кажу да одлазе Словаци, али одлазе и Србији у Словачку, али и остале земље ЕУ. Веле, иду људи да раде за веће плате, свако иде тамо где му је боље и то се не може спречити нити замерати.

– Радно способно становништво делом је запослено у овдашњој пилани, као и погону за производњу намештаја за стоматолошке ординације, раде Пивничани и у фабрици за производњу џамбо амбалаже у Бачком Петровцу, али и фабрици чарапа у Гајдобри – каже, између осталог, Милец. – Већина се овде бави пољопривредом, углавном ратарством, а мањим делом и повртарством.

Виђенији Пивничани у историји

Некада су у Пивницама већински живаљ чинили Срби, временом су одлазили, а долазили Словаци, па сада и они одлазе... По последњем попису овде је живело око 2.500 Словака, око 600 Срба и око 200 Рома и осталих. Из Пивница је био, на пример, професор др литургије Богословског факултета СПЦ Лазар Мирковић (1885-1967). Био је доцент Карловачке богословије за црквенословенски језик и литургику. Записано је да је био историчар, литургичар, теолог и један од оснивача Теолошког факултета у Београду. Јован Скерлић, по мајци је Пивничанин, а мајка српског патријарха Георгија Бранковића је из пивничке породице Бикар...

Некада су Пивнице биле проглашене за село са најразвијенијем сточарством, односно производњом млека, у бившој Југославији. Постојала је овде некада чувена Млекара “Пивничанка” која је радила једно време у саставу АИК “Бачка Паланка” и производила познати Пивнички сир. Није било куће, односно штале без неколико комада, па и десетина музних крава. Дошла је приватизација, фабричка капија добила је катанац, део радника је отпуштен, део се селио из места у место (Оџаци, Нови Сад, Београд...) где је нови власник производио сир са препознатљивим брендом. Данас се “Пивнички сир” производи у погонима “Имлека“ и сем имена нема никакве везе са салом у ком је настао. Гашењем млекаре Пивничани су празнили штале, продавали крав, а млади кренули пут иностранства.

Мештани у Пивницама кажу да и поред тога што се број становника смањује  да је комунално уређено село потребно онима који остају, али и онима који планирају да се једног дана врате.

– На основу захтева који је поднет надлежнима у локалној самоурави види се да је потебно урадити пројекат за замену дотрајале водоводне мреже која је у овом селу постављена пре скоро четири деценије – додаје Милец. – Треба решити одвођење атмосферских вода, у Дому културе потребно је заменити дотрајали инвентар, те поставити видео надзор у центру села. Путеви у селу су дотрајали и већим делом их треба пресвући новим слојем асфалта, а делом закрпити ударне рупе. Снабдевање пијаћом водом је редовно, али се део наших мештана жали да у води има одређена количина муља. Постоји овде и еко-чесма, па се тај проблем како - тако премошћава. Има у селу два гробља, православно и евангелистичко, а одржавање гробља и заказивање сахрана воде свештеници и радници запослени на овим гробљима. Мештани су задовољни како се ради овај комунални посао.

Милош Суџум