ПЕТОЧЛАНА ПОРОДИЦА из Конака ЧЕКА ПРИНОВЕ: Прво добили дечака, па близнакиње, а сад СТИЖУ ТРОЈКЕ

Мама Јелена, наиме, носи тројке.

 За сада се сигурно зна да је једна беба дечак, једна је девојчица, а за трећу доктори још нису сигурни. Посебно је занимљиво што су шестогодишње Анђелија и Стефанија близнакиње а, ево, сад стижу и тројке.

- И супруг и ја имамо у породици близанце, али тројке нема нико, тако да ћемо ми бити први – прича Јелена Крнић.

Крнићи су желели велику породицу и жељно ишчекују нове чланове.

- Душан, Анђелија и Стефанија се радују бебама, иако још нису свесни шта то значи кад их се роди троје. Сигурно неће бити лако, али они су већ велики и веома самостални па ће, наравно, највише посла бити око беба - објашњава Јелена.

Десетогодишњи Душан је завршио трећи разред, а Анђелија и Стефанија ће на јесен у предшколско. Сада уживају у лету без обавеза.

- Одрастање на селу је дивно. Одгајали смо их да буду самостални и све им је дозвољено, да се играју, да трче, да се пењу, да се друже... Имају све што имају њихови вршњаци у граду и још много више. Лети иду на купање на Брзаву, то је мирна, плитка речица. Ја сам рођена у Зрењанину, студирала сам у Новом Саду, али верујте да је живот на селу диван. Кад имате аутомобил, ништа вам није далеко нити је проблем – уверава наша саговорница.

Око беба ће сви имати посла, али Јелена каже да јој највећа подршка свекрва.

- Моја свекрва је медицинска сестра и патронажна сестра у селу. Била ми је помоћ и око Душана, Анђелије и Стефаније, а биће и сад када стигну тројке. Али, помажу и остали, колико ко може. Душан је имао четири године када су му се родиле сестре. Дозвољавали смо му да их држи, да се игра са њима. Тако је било док му је било интересантно. Ништа не форсирамо. Он има свог фаворита од две сестре али, срећом, сад ће бити још сестара и браће, па ће свако моћи да бира - смеје се Јелена.

Конак је мало село са свега 500 становника. Школу, заједно са предшколским одељењем, похађају 73 ђака. Али, друштва за игру никад не мањка.

-Играју се и велики и мали заједно, и то је јако лепо. Тако се праве другарства за цео живот - закључује Јелена Крнић.

Ж. Балабан