ПЕТАР БАЛИЋ, БЕЗДАНСКИ БРИЦА И ПРОИЗВОЂАЧ ЗАЧИНСКЕ ПАПРИКЕ Од алеве се живи, маказе се воле
БЕЗДАН: Свакога дана Петар Балић из Бездана спаја два неспојива занимања - мушког фризера и произвођача паприке. И кад има посла у пластеницима и на пољу преко главе, фризерска радња не сме да стоји затворена, што може да се постигне захваљујући супрузи Леони, али и родитељима, сестри, шогору, пријатељима.
- Одувек ми је, чини ми се од кад знам за себе, била жеља да се берберајем и мушким фризерајем бавим, али како су у моду ушли жилети и после њих они једнократни бријачи, ретко се ко одлучи и за бријање - сведочи Петар о резултатима модернизације, помало сетно објашњавајући да трогодишњег наследника Ноу, за сада не интересује очев посао.
- Изгурао сам у намери да се бавим оним што волим, у селу ме знају, али некако се наместило да се ван Бездана за мене зна пре свега по производњи паприке, породичном послу од којег не да нисам бежао, већ ми је можда и већа преокупација.
Ходећи трагом родитеља, Иштвана и Јулије, Петар је код гурмана из околине али и издалека, један од најомиљенијих Безданаца. Била алева, што ће рећи слатка, или она која жари непца, љута, зачинска паприка са „потписом“ ове фамилије високо се котира у крају који много држи до паприкаша, било да је рибљи, ловачки, јунећи, петловски...али и до кулена, кобасица, речју свих гурманлука којих нема без зачинске паприке. Па тако, до ручка Петар шиша и брије, а остатак дана и будних ноћи плеви засаде паприке, бере их, суши и на фино меље на каменом точку, јер ни један од послова не сме код њега да буде закинут.
У четири пластеника од по 500 квадратних метара и крајем новембра дозревају плодови чувене „хоргошке шестице“, посебно цењене међу љубитељима паприкаша. Засади на отвореном, неких два јутра су обрани последњи пут у сезони почетком новембра, али захваљујући пластеницима Балићи имају четири брања више, два пре и два после краја вегетације на отвореном, па у властитој производњи прикупе око осам тона сирове паприке годишње, потврђује нам Петар, који ипак није највећи произвођач зачинске паприке у Бездану.
На крају производног ланца брдо кармин-црвене паприке сведе се на тек неких 15 одсто млевене. Свежа паприка се класира, чисти и пере и смешта у новосазидану сушару, где стају чак три тоне само у једној тури. Некада је припрема за сушење била далеко тежа, јер се свака паприка, односно, петељка иглом низала на конац, али сада су ту пластични џакови који се иначе користе за кромпир, лук, па је и паприкарима олакшан посао.
- Доста се губи на сушењу, пошто у сушари паприка стоји неких две недеље на температури од 45-50 степени Целзијуса, коју обезбеђујем захваљујући топлој води из система на који и породичну кућу загревамо, као и италијанским фин-кулерима - вели Петар, чију породичну мануфактуру опседају не само купци из Сомбора и околине, већ и из Мађарске и Хрватске, а у печалбарским коферима стигне и преко океана.
Текст и фото:
М. Миљеновић
