ФРИЗЕРКА МЕЂУ БАГЕРИСТИМА Ивана из Панчева вешто рукује грађевинским машинама
Навикли смо да у грађевинским пословима на теренима виђамо мушке екипе које раде тежак посао, те је право освежење угледати за машином женску особу, која вешто рукује њоме.
Тако је у Панчеву, током реконструкције Градског парка, за багером виђена Ивана Јовановић, која је код суграђана изазивала различлите емоције. Неки су се чудили, поједини дивили, а Ивана каже да јој ништа не смета, све док ради оно што истински воли.
– По струци сам иначе фризерка и досадило ми је да стално боравим дуго времена у једној просторији и разговарам о истим темама. Одувек сам сањала да возим велике машине, те сам положила возачки како бих могла да их возим. Мој отац је мајстор и често је радио у иностранству, те је то вероватно био подстицај да маштам о томе да возим камионе, багере и друге велике машине. И када се указала прилика, моје жеље су почеле да добијају прилику да се преточе у стварност – објаснила је Ивана.
Са друге стране, жеља јој је била да оснује породицу, те раније није било услова да вози неку од грађевинских машина, с обзиром на то да са удајом и децом долазе и бројне друге обавезе.
– У фирму „Finnet Инжењеринг” сам дошла захваљујући академији „Оксфорд” пртеко које сам аплицирала за багеристу, а они ме препоручили том извођачу радова, који су реконструисали Градски парк. Колеге су добре према мени и имају поштовања, с обзиром на то да и када су неке захтевније радње у питању, поштеде ме – искрено ће она.
Углавном, каже, када са људима подели то да је багериста, они не верују.
– Мисле да је то нешто тешко, мада није. Возити велику машину или аутомобил, нема ту неке велике разлике, осим у величини, поручила је Ивана.
С обзиром на то да има веште руке и за фризерски занат, Ивана каже да још увек ради тај посао али код куће, за своје сталне муштерије. Тај посао ради поподне, када јој се заврши радно време на градилишту.
И. Бакмаз