PETAR BALIĆ, BEZDANSKI BRICA I PROIZVOĐAČ ZAČINSKE PAPRIKE Od aleve se živi, makaze se vole
BEZDAN: Svakoga dana Petar Balić iz Bezdana spaja dva nespojiva zanimanja - muškog frizera i proizvođača paprike. I kad ima posla u plastenicima i na polju preko glave, frizerska radnja ne sme da stoji zatvorena, što može da se postigne zahvaljujući supruzi Leoni, ali i roditeljima, sestri, šogoru, prijateljima.
- Oduvek mi je, čini mi se od kad znam za sebe, bila želja da se berberajem i muškim frizerajem bavim, ali kako su u modu ušli žileti i posle njih oni jednokratni brijači, retko se ko odluči i za brijanje - svedoči Petar o rezultatima modernizacije, pomalo setno objašnjavajući da trogodišnjeg naslednika Nou, za sada ne interesuje očev posao.
- Izgurao sam u nameri da se bavim onim što volim, u selu me znaju, ali nekako se namestilo da se van Bezdana za mene zna pre svega po proizvodnji paprike, porodičnom poslu od kojeg ne da nisam bežao, već mi je možda i veća preokupacija.
Hodeći tragom roditelja, Ištvana i Julije, Petar je kod gurmana iz okoline ali i izdaleka, jedan od najomiljenijih Bezdanaca. Bila aleva, što će reći slatka, ili ona koja žari nepca, ljuta, začinska paprika sa „potpisom“ ove familije visoko se kotira u kraju koji mnogo drži do paprikaša, bilo da je riblji, lovački, juneći, petlovski...ali i do kulena, kobasica, rečju svih gurmanluka kojih nema bez začinske paprike. Pa tako, do ručka Petar šiša i brije, a ostatak dana i budnih noći plevi zasade paprike, bere ih, suši i na fino melje na kamenom točku, jer ni jedan od poslova ne sme kod njega da bude zakinut.
U četiri plastenika od po 500 kvadratnih metara i krajem novembra dozrevaju plodovi čuvene „horgoške šestice“, posebno cenjene među ljubiteljima paprikaša. Zasadi na otvorenom, nekih dva jutra su obrani poslednji put u sezoni početkom novembra, ali zahvaljujući plastenicima Balići imaju četiri branja više, dva pre i dva posle kraja vegetacije na otvorenom, pa u vlastitoj proizvodnji prikupe oko osam tona sirove paprike godišnje, potvrđuje nam Petar, koji ipak nije najveći proizvođač začinske paprike u Bezdanu.
Na kraju proizvodnog lanca brdo karmin-crvene paprike svede se na tek nekih 15 odsto mlevene. Sveža paprika se klasira, čisti i pere i smešta u novosazidanu sušaru, gde staju čak tri tone samo u jednoj turi. Nekada je priprema za sušenje bila daleko teža, jer se svaka paprika, odnosno, peteljka iglom nizala na konac, ali sada su tu plastični džakovi koji se inače koriste za krompir, luk, pa je i paprikarima olakšan posao.
- Dosta se gubi na sušenju, pošto u sušari paprika stoji nekih dve nedelje na temperaturi od 45-50 stepeni Celzijusa, koju obezbeđujem zahvaljujući toploj vodi iz sistema na koji i porodičnu kuću zagrevamo, kao i italijanskim fin-kulerima - veli Petar, čiju porodičnu manufakturu opsedaju ne samo kupci iz Sombora i okoline, već i iz Mađarske i Hrvatske, a u pečalbarskim koferima stigne i preko okeana.
Tekst i foto:
M. Miljenović
