Перла доказ да жене производе врхунску жестину

За воћњак је задужен Стеван, док је за производњу саме ракије главна Данијела. Са слоганом „Пеарл ин the bottle“, односно „Бисер у боци“, проистекао је и сам и назив ракије „Перла“, јер њу производи жена, а бисер је реткост, лепота и квалитет.

У ракијском свету јако је мало жена, а Данијела је још као студенткиња имала жељу да се озбиљно бави производњом врхунске жестине. Данас као инжењер технологије води рачуна о сваком сегменту породичне производње, ништа не препуштајући случају.

-Наша производња заправо креће од самог засада воћа. Гајимо виљамовку, која је наш заштитни знак, а од сада и дуњу, коју смо раније набављали од поузданих пољопривредних произвођача. Акценат стављамо на сировину, јер да бисмо могли да имамо квалитетан производ, морамо имати и квалитетно воће, које је наша сировинска база - каже Данијела и додаје да у берби обавезно учествују и њихова деца, тринаестогодишње тројке, дечак и две девојчице. На 1,3 хектара воћњака имају 2.500 садница, а раде анализе и на сировину и на финални производ.

-Крушка се бере зелена и оставља се две до три недеље да сазри, односно да скроб пређе у ферментабилне шећере. Тек тада, када установимо да је довољно зрела, тада се прерађује. Прво иде на пребирање, а у ракију иду само здрави плодови, односно оно што бисмо појели. После тога иде на прање, отклањају се све механичке нечистоће, дивљи квасци, разни микроорганизми, а онда креће уситњавање, где се после пумпама пребацује у посуде у којима се врши анаеробна ферментација. Подешава се пе-ха вредност, додају се ензими, квасци и праве се друге оптималне вредности да би се добио жељени производ. Ферментација може да траје различит број дана, у зависности од температуре. Када се заврши ферментација, преврели воћни кљук иде на дестилацију, у казане. Затим следи одлежавање ракије, односно старење, а након тога финализовање и сипа се у боце - објаснила је Данијела поступак производње.

Први засад виљамовке подигли су 2017. и те прве и друге године, како кажу, учили су о заштити и потребама воћа. Када је стигао први род, Стеван је предложио да од комплетног рода направе ракију.

-Није то било нешто много, тада смо добили око 50, 60 литара ракије. Имали смо и неке мале огледе, водили смо дневник за све што смо радили и коначно смо одабрали начин који нам се највише допао, надам се и другима. Званично смо се 2020. одважили и регистровали дестилерију. Сада годишње произведемо три до четири хиљаде литара, имамо све могућности да повећамо производњу и надам се да ћемо то и урадити, све до оног момента док можемо да пратимо квалитет, јер је наша филозофија и мисија да производимо само квалитет, а не квантитет - истакла је Данијела Злоколица, док јој је муж Стеван најбољи сарадник и највећа подршка.

Како кажу, сваки почетак је тежак, а они су породица која нема педигре произвођача јаких алкохолних пића, односно воћних ракија и све су учили сами.

- Ми смо кренули од нуле, уствари и из минуса, а све смо радили од срца и школски, јер нисмо имали некога да нам пренесе неки савет. Све има посебну драж, јер од воћа треба да произведете божанско пиће. Свака сорта је другачија и има своју арому. Драж је у целом том процесу који траје и који пратите све време, а на крају добијете то нешто што желите, а поготово нам значи кад добијемо повратну информацију, односно неко признање за то што радимо - кажу Данијела и Стеван Злоколица.

Сарађују углавном са угоститељским објектима, али и са туристичким организацијама. Имају опцију продаје и дегустације са кућног прага, а постоји и идеја да направе дегустационе сале, једну мању, у склопу дестилерије, која се налази у оквиру њиховог дома, и једну већу, озбиљнију и другачију на самом воћњаку, како би дочарали одакле ракија потиче. Учествовали су на Новосадском сајму и носиоци су златних медаља за квалитет. Златне медаље добили су и на „Жестивалу“ у Ужицу, признање за квалитет су добили на „Фуд маркету“, а prеthodnog викенда су кући донели још једну златну медаљу, из Угљевика у Републици Српској.

Марија Рашић