Perla dokaz da žene proizvode vrhunsku žestinu

Za voćnjak je zadužen Stevan, dok je za proizvodnju same rakije glavna Danijela. Sa sloganom „Pearl in the bottle“, odnosno „Biser u boci“, proistekao je i sam i naziv rakije „Perla“, jer nju proizvodi žena, a biser je retkost, lepota i kvalitet.

U rakijskom svetu jako je malo žena, a Danijela je još kao studentkinja imala želju da se ozbiljno bavi proizvodnjom vrhunske žestine. Danas kao inženjer tehnologije vodi računa o svakom segmentu porodične proizvodnje, ništa ne prepuštajući slučaju.

-Naša proizvodnja zapravo kreće od samog zasada voća. Gajimo viljamovku, koja je naš zaštitni znak, a od sada i dunju, koju smo ranije nabavljali od pouzdanih poljoprivrednih proizvođača. Akcenat stavljamo na sirovinu, jer da bismo mogli da imamo kvalitetan proizvod, moramo imati i kvalitetno voće, koje je naša sirovinska baza - kaže Danijela i dodaje da u berbi obavezno učestvuju i njihova deca, trinaestogodišnje trojke, dečak i dve devojčice. Na 1,3 hektara voćnjaka imaju 2.500 sadnica, a rade analize i na sirovinu i na finalni proizvod.

-Kruška se bere zelena i ostavlja se dve do tri nedelje da sazri, odnosno da skrob pređe u fermentabilne šećere. Tek tada, kada ustanovimo da je dovoljno zrela, tada se prerađuje. Prvo ide na prebiranje, a u rakiju idu samo zdravi plodovi, odnosno ono što bismo pojeli. Posle toga ide na pranje, otklanjaju se sve mehaničke nečistoće, divlji kvasci, razni mikroorganizmi, a onda kreće usitnjavanje, gde se posle pumpama prebacuje u posude u kojima se vrši anaerobna fermentacija. Podešava se pe-ha vrednost, dodaju se enzimi, kvasci i prave se druge optimalne vrednosti da bi se dobio željeni proizvod. Fermentacija može da traje različit broj dana, u zavisnosti od temperature. Kada se završi fermentacija, prevreli voćni kljuk ide na destilaciju, u kazane. Zatim sledi odležavanje rakije, odnosno starenje, a nakon toga finalizovanje i sipa se u boce - objasnila je Danijela postupak proizvodnje.

Prvi zasad viljamovke podigli su 2017. i te prve i druge godine, kako kažu, učili su o zaštiti i potrebama voća. Kada je stigao prvi rod, Stevan je predložio da od kompletnog roda naprave rakiju.

-Nije to bilo nešto mnogo, tada smo dobili oko 50, 60 litara rakije. Imali smo i neke male oglede, vodili smo dnevnik za sve što smo radili i konačno smo odabrali način koji nam se najviše dopao, nadam se i drugima. Zvanično smo se 2020. odvažili i registrovali destileriju. Sada godišnje proizvedemo tri do četiri hiljade litara, imamo sve mogućnosti da povećamo proizvodnju i nadam se da ćemo to i uraditi, sve do onog momenta dok možemo da pratimo kvalitet, jer je naša filozofija i misija da proizvodimo samo kvalitet, a ne kvantitet - istakla je Danijela Zlokolica, dok joj je muž Stevan najbolji saradnik i najveća podrška.

Kako kažu, svaki početak je težak, a oni su porodica koja nema pedigre proizvođača jakih alkoholnih pića, odnosno voćnih rakija i sve su učili sami.

- Mi smo krenuli od nule, ustvari i iz minusa, a sve smo radili od srca i školski, jer nismo imali nekoga da nam prenese neki savet. Sve ima posebnu draž, jer od voća treba da proizvedete božansko piće. Svaka sorta je drugačija i ima svoju aromu. Draž je u celom tom procesu koji traje i koji pratite sve vreme, a na kraju dobijete to nešto što želite, a pogotovo nam znači kad dobijemo povratnu informaciju, odnosno neko priznanje za to što radimo - kažu Danijela i Stevan Zlokolica.

Sarađuju uglavnom sa ugostiteljskim objektima, ali i sa turističkim organizacijama. Imaju opciju prodaje i degustacije sa kućnog praga, a postoji i ideja da naprave degustacione sale, jednu manju, u sklopu destilerije, koja se nalazi u okviru njihovog doma, i jednu veću, ozbiljniju i drugačiju na samom voćnjaku, kako bi dočarali odakle rakija potiče. Učestvovali su na Novosadskom sajmu i nosioci su zlatnih medalja za kvalitet. Zlatne medalje dobili su i na „Žestivalu“ u Užicu, priznanje za kvalitet su dobili na „Fud marketu“, a prethodnog vikenda su kući doneli još jednu zlatnu medalju, iz Ugljevika u Republici Srpskoj.

Marija Rašić