Паори траже рецепт за сигурну производњу

Секретарка Задружног савеза Војводине мр Јелена Несторов наглашава да се овакви регионални скупови у сарадњи са компанијом ДДОР организују већ годинама са циљем да се што више промовишу информација које су од значаја за пољопривреднике и задруге за предстојећу спроизводну сезону, као и да се скрене пажња на значај осигурања производње у пољопривреди, које у Војводини није на задовољавајућем нивоу.

За представнике задруга и паоре ово је била прилика и да чују новости о мерама за подстицаје и унапређење пољопривредне производње које ће им бити на располагању из покрајинских средстава већ од овог месеца, своју понуду поред ДДОР-а представља и компанија НИС са погодностима за јефтиније снабдевање горивом. Сви су итекако заинтересовани на шта могу да рачунају у предстојећој сетви и производној години, након лањске лоше године и беспарице, односно како проблеме премостити до наредне жетве.  

- Регионални сусрети показују да су задруга заинтересоване да са своје стране предузму мере да унапређују своје пословање, па се управо бавимо тим темама. Једна од мера је да повећају сигурност у производњи кроз осигурање, друга је да обезбеде средства за инвестирање кроз покрајинске фондове и подстицајне мере које нуде Покрајинска влада и ресорни покрјаински секретаријат. Задругу „Мркшићеви салаши“ можемо да похвалимо као један од примера успешног задругарства, коме треба да теже све задруге и представља ослонац привреде у житиштанској општини – каже Јелена Несторов. 

Помоћник покрајинског секретара за пољопривреду Младен Петковић каже да се наставља са подстицајима пољопривреди и да је у овој години фокус на младима и њиховом мотивисању да остану на селу, да развијају пољопривреду усмеравајући је ка интензивним гранама и на тај начин подигну свој и стандард шире друштвене заједнице.

– Задруге су у томе изузетно значајне, да се пољопривредни произвођачи удружују јер сами на суровом тржишту немогу да опстану. На тај начин могу да буду значајнији и као купци и као продавци. Прошле године је на нивоу Републике и Покрајине спроведен конкурс за младе, јер је идеја да се младима да почетна помоћ да започну производњу, а за ову годину средства за тај програм су удвостручена и надамо се добрим ефектима – очекивања су Петковића, који указује да су управо расписани и конкурси за набавку система за наводњавање и за системе за заштиту од елементарних непогода.

Из Гаранцијског фонда АП Војводине истичу да гаранције које обезбеђују пољоприврендим газдинствима, малим и средњим предузећима на кредите пословних банака које узимају за набавку нове опреме, механизације, куповину земљишта и репроматеријала нису временски орочене и на располагању су током целе године, а износом није лимитирана вредност гаранција које су пружају. Прошла година је била најуспешнија у prеthodnih 15 година функционисања, а већ у марту постигнута је половина лањског учинка.

Директор Земљорадничке задруге „Агросој“ из Неузине Иштван Вереш предочава да су пред почетак пролећне сетве проблеми јако велики, које задругари паори итекако осећају због лањске суше.

– Беспарица је велика, кредити су доста скупи, услови банака су захтевни тако да мислим да ће бити озбиљних проблема и на уштрб агротехнике и приноси ће без обзира на временске прилике у овој години бити умањени, због тога што земљорадници неће моћи да на њивама испоштују пуну агротехнику – сматра Вереш.

Највећи проблем Вереш види код сточара, који су у озбиљним проблемима, више него ратари, мада их и они имају. Он додаје да „Агросој“ нема већих проблема у погледу раздуживања, а са онима који не могу да испуне обавезе ушло се у репрограме.

- Ми смо то као Задруга добро одрадили, али од колега из других задруга чујем да има великих проблема. Јер чим газдинства не могу да се раздуже за лањску производњу, нису у могућности да се задуже за ову сетву и ту је основни проблем. Подстицајна средства се користе али многа од тих средстава нису реално доступна, јер на папиру су обећана, чак и додељена а реално их нема. Ушли смо у дургу половину марта, а ми још немамо довољно пара засетву – указује Вереш.

Према речима директора Вереша „Агросој“ осигурава скоро 95 посто производње у ратарству јер су услови повољни, али напомиње да до проблема долази када дође до одређене штете, када треба утврдити висину штете и начин услед чега и како је настала.

– Имамо искуства, па код следећег уговарања осигурања на све детаље ћемо обратити пажњу, што и другима саветујемо, да се прецизно утврди начин утврђивања штете и услови за њену наплату – каже  Иштван Вереш.

Жељка Марјановић из „Мркшићевих салаша“ констатује да се ова задруга свакодневно шири од производње до пласмана производа, да су им капацитети силоса за житарице 39.000 тона, имају сопствене прерађивачке капацитете пекару и месару,14 малопродајних објеката и ресторан, тако да су са око 310 запослених заокружили циклус од њиве до трпезе.          

– Осигурање производње усева, имовине и свих запослених радимо на посебан начин, преко осигуравајућих кућа од којих се пре одлуке прикупљају понуде и са најбољима закључујемо посао. Добро је и стимулативно да држава са 40 посто субвенционише трошкове које имамо за осигурање – наглашава Жељка Марјановић.

Текст и фото: Милорад Митровић