Paori traže recept za sigurnu proizvodnju

Sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov naglašava da se ovakvi regionalni skupovi u saradnji sa kompanijom DDOR organizuju već godinama sa ciljem da se što više promovišu informacija koje su od značaja za poljoprivrednike i zadruge za predstojeću sproizvodnu sezonu, kao i da se skrene pažnja na značaj osiguranja proizvodnje u poljoprivredi, koje u Vojvodini nije na zadovoljavajućem nivou.

Za predstavnike zadruga i paore ovo je bila prilika i da čuju novosti o merama za podsticaje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje koje će im biti na raspolaganju iz pokrajinskih sredstava već od ovog meseca, svoju ponudu pored DDOR-a predstavlja i kompanija NIS sa pogodnostima za jeftinije snabdevanje gorivom. Svi su itekako zainteresovani na šta mogu da računaju u predstojećoj setvi i proizvodnoj godini, nakon lanjske loše godine i besparice, odnosno kako probleme premostiti do naredne žetve.  

- Regionalni susreti pokazuju da su zadruga zainteresovane da sa svoje strane preduzmu mere da unapređuju svoje poslovanje, pa se upravo bavimo tim temama. Jedna od mera je da povećaju sigurnost u proizvodnji kroz osiguranje, druga je da obezbede sredstva za investiranje kroz pokrajinske fondove i podsticajne mere koje nude Pokrajinska vlada i resorni pokrjainski sekretarijat. Zadrugu „Mrkšićevi salaši“ možemo da pohvalimo kao jedan od primera uspešnog zadrugarstva, kome treba da teže sve zadruge i predstavlja oslonac privrede u žitištanskoj opštini – kaže Jelena Nestorov. 

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković kaže da se nastavlja sa podsticajima poljoprivredi i da je u ovoj godini fokus na mladima i njihovom motivisanju da ostanu na selu, da razvijaju poljoprivredu usmeravajući je ka intenzivnim granama i na taj način podignu svoj i standard šire društvene zajednice.

– Zadruge su u tome izuzetno značajne, da se poljoprivredni proizvođači udružuju jer sami na surovom tržištu nemogu da opstanu. Na taj način mogu da budu značajniji i kao kupci i kao prodavci. Prošle godine je na nivou Republike i Pokrajine sproveden konkurs za mlade, jer je ideja da se mladima da početna pomoć da započnu proizvodnju, a za ovu godinu sredstva za taj program su udvostručena i nadamo se dobrim efektima – očekivanja su Petkovića, koji ukazuje da su upravo raspisani i konkursi za nabavku sistema za navodnjavanje i za sisteme za zaštitu od elementarnih nepogoda.

Iz Garancijskog fonda AP Vojvodine ističu da garancije koje obezbeđuju poljoprivrendim gazdinstvima, malim i srednjim preduzećima na kredite poslovnih banaka koje uzimaju za nabavku nove opreme, mehanizacije, kupovinu zemljišta i repromaterijala nisu vremenski oročene i na raspolaganju su tokom cele godine, a iznosom nije limitirana vrednost garancija koje su pružaju. Prošla godina je bila najuspešnija u prethodnih 15 godina funkcionisanja, a već u martu postignuta je polovina lanjskog učinka.

Direktor Zemljoradničke zadruge „Agrosoj“ iz Neuzine Ištvan Vereš predočava da su pred početak prolećne setve problemi jako veliki, koje zadrugari paori itekako osećaju zbog lanjske suše.

– Besparica je velika, krediti su dosta skupi, uslovi banaka su zahtevni tako da mislim da će biti ozbiljnih problema i na uštrb agrotehnike i prinosi će bez obzira na vremenske prilike u ovoj godini biti umanjeni, zbog toga što zemljoradnici neće moći da na njivama ispoštuju punu agrotehniku – smatra Vereš.

Najveći problem Vereš vidi kod stočara, koji su u ozbiljnim problemima, više nego ratari, mada ih i oni imaju. On dodaje da „Agrosoj“ nema većih problema u pogledu razduživanja, a sa onima koji ne mogu da ispune obaveze ušlo se u reprograme.

- Mi smo to kao Zadruga dobro odradili, ali od kolega iz drugih zadruga čujem da ima velikih problema. Jer čim gazdinstva ne mogu da se razduže za lanjsku proizvodnju, nisu u mogućnosti da se zaduže za ovu setvu i tu je osnovni problem. Podsticajna sredstva se koriste ali mnoga od tih sredstava nisu realno dostupna, jer na papiru su obećana, čak i dodeljena a realno ih nema. Ušli smo u durgu polovinu marta, a mi još nemamo dovoljno para zasetvu – ukazuje Vereš.

Prema rečima direktora Vereša „Agrosoj“ osigurava skoro 95 posto proizvodnje u ratarstvu jer su uslovi povoljni, ali napominje da do problema dolazi kada dođe do određene štete, kada treba utvrditi visinu štete i način usled čega i kako je nastala.

– Imamo iskustva, pa kod sledećeg ugovaranja osiguranja na sve detalje ćemo obratiti pažnju, što i drugima savetujemo, da se precizno utvrdi način utvrđivanja štete i uslovi za njenu naplatu – kaže  Ištvan Vereš.

Željka Marjanović iz „Mrkšićevih salaša“ konstatuje da se ova zadruga svakodnevno širi od proizvodnje do plasmana proizvoda, da su im kapaciteti silosa za žitarice 39.000 tona, imaju sopstvene prerađivačke kapacitete pekaru i mesaru,14 maloprodajnih objekata i restoran, tako da su sa oko 310 zaposlenih zaokružili ciklus od njive do trpeze.          

– Osiguranje proizvodnje useva, imovine i svih zaposlenih radimo na poseban način, preko osiguravajućih kuća od kojih se pre odluke prikupljaju ponude i sa najboljima zaključujemo posao. Dobro je i stimulativno da država sa 40 posto subvencioniše troškove koje imamo za osiguranje – naglašava Željka Marjanović.

Tekst i foto: Milorad Mitrović