Паланка и словачка Шаља развијају блиске односе  

Паланчани и њихови домаћини, поред упознавања, разговорали су о много чему, а највише о успостављању културне и спортске, па и сваке друге сарадње две сличне средине.

- Гледано по броју становника и површини, односно чињеници да половина становништва (око 30.000) живи у граду, а друга половина у тамошњим селима, као и у Бачкој Паланци, имамо много сличности - каже Милорад Париповић. - Код нас словачка национална мањина броји око десет одсто становништва, а тамо близу 30 одсто чини мађарска национална мањина. У почетку сам очекивао да наши домаћини желе да развију срадњу са културно-уметничким друштвом и спортским клубовима Словака у Пивницама, међутим схватио сам да они желе сарадњи са неким од српских друштава и клубова. Већ су нам упутили позив на турнир у малом фудбалу, а ми ћемо њих позвати за Дан општине Бачка Паланка 20. октобра. Ми већ имамо сарадњи са 15-так градова и општина изван Србије, али да би се то и озваничило потребно је да предлог усвоје одборници локалног парламента, али да то верификује и Влада Републике Србије.

Чланови паланачке делегације пуни су утисака, јер кажу свидело им се ово место пуно липа и платана, имају затворен базен и познати су по одличним пливачима. Општина Шаљу налази се у Њитранском крају у југозападном делу Словачке у равници, а Братислава им је удаљена 80 километара западно.  - У овом граду налази се јака хемијска индустрија са преко 6.000 радника, а била је развијена са много више запослених и у времену комунизма - додаје Париповић.

- Домаћини су нам рекли да овде ради и светска компанија „Самсунг” са својих седам фабрика, али и низ других фирми. Долазе им и радници из Србије, и то не само овдашњи Словаци већ и Срби. Њихове плате, како смо чули, крећу се од 700-900 евра, словачки радници зарађују више, цена кирије за једнособни стан је око 200-250 евра, остале цене рачунајући и храну су сличне нашим ценама у Србији. Домаћини су нам показали зграде у изградњи које гради општина за потребе радника. Схватили смо да би они желели раднике из Србије, јер чињеница да њихови радници одлазе у друге земље ЕУ где зарађују више. Одлазе да раде у Аустрији која је удаљена 200 километра, па сваког викенда могу да дођу кући.

Посла има за монтере, електричаре, разне профиле мајстора, возаче... Не треба чудити што неко са платом већом од 1.000 евра жели да оде на боље. Скоро са свим дефицитарним професијама у ЕУ је тако. Сада су, поред осталих, на цени лекари, па, на пример, из Србије ако оду у Словенију имаће месечна примања од 2.000-2.500 евра, па словеначки лекари иду у Немачку где месечно могу да зараде 5.000-5-500 евра, а из Немачке иду у скандинавске земље где су им плате највеће и крећу се од 7.500-8.000 евра.

-  Сви се боре за дефицитарна занимања, а ми морамо да пазимо да ускоро у нашим фабрикама не останемо без радника, мајстора и стручњака. Само већим платама и бољим условима могу се задржати они који желе да раде, али да за то буду плаћени и да могу са породицом добро да живе – поручује Париповић.                                                                                            

 М. Суџум