Palanka i slovačka Šalja razvijaju bliske odnose  

Palančani i njihovi domaćini, pored upoznavanja, razgovorali su o mnogo čemu, a najviše o uspostavljanju kulturne i sportske, pa i svake druge saradnje dve slične sredine.

- Gledano po broju stanovnika i površini, odnosno činjenici da polovina stanovništva (oko 30.000) živi u gradu, a druga polovina u tamošnjim selima, kao i u Bačkoj Palanci, imamo mnogo sličnosti - kaže Milorad Paripović. - Kod nas slovačka nacionalna manjina broji oko deset odsto stanovništva, a tamo blizu 30 odsto čini mađarska nacionalna manjina. U početku sam očekivao da naši domaćini žele da razviju sradnju sa kulturno-umetničkim društvom i sportskim klubovima Slovaka u Pivnicama, međutim shvatio sam da oni žele saradnji sa nekim od srpskih društava i klubova. Već su nam uputili poziv na turnir u malom fudbalu, a mi ćemo njih pozvati za Dan opštine Bačka Palanka 20. oktobra. Mi već imamo saradnji sa 15-tak gradova i opština izvan Srbije, ali da bi se to i ozvaničilo potrebno je da predlog usvoje odbornici lokalnog parlamenta, ali da to verifikuje i Vlada Republike Srbije.

Članovi palanačke delegacije puni su utisaka, jer kažu svidelo im se ovo mesto puno lipa i platana, imaju zatvoren bazen i poznati su po odličnim plivačima. Opština Šalju nalazi se u Njitranskom kraju u jugozapadnom delu Slovačke u ravnici, a Bratislava im je udaljena 80 kilometara zapadno.  - U ovom gradu nalazi se jaka hemijska industrija sa preko 6.000 radnika, a bila je razvijena sa mnogo više zaposlenih i u vremenu komunizma - dodaje Paripović.

- Domaćini su nam rekli da ovde radi i svetska kompanija „Samsung” sa svojih sedam fabrika, ali i niz drugih firmi. Dolaze im i radnici iz Srbije, i to ne samo ovdašnji Slovaci već i Srbi. Njihove plate, kako smo čuli, kreću se od 700-900 evra, slovački radnici zarađuju više, cena kirije za jednosobni stan je oko 200-250 evra, ostale cene računajući i hranu su slične našim cenama u Srbiji. Domaćini su nam pokazali zgrade u izgradnji koje gradi opština za potrebe radnika. Shvatili smo da bi oni želeli radnike iz Srbije, jer činjenica da njihovi radnici odlaze u druge zemlje EU gde zarađuju više. Odlaze da rade u Austriji koja je udaljena 200 kilometra, pa svakog vikenda mogu da dođu kući.

Posla ima za montere, električare, razne profile majstora, vozače... Ne treba čuditi što neko sa platom većom od 1.000 evra želi da ode na bolje. Skoro sa svim deficitarnim profesijama u EU je tako. Sada su, pored ostalih, na ceni lekari, pa, na primer, iz Srbije ako odu u Sloveniju imaće mesečna primanja od 2.000-2.500 evra, pa slovenački lekari idu u Nemačku gde mesečno mogu da zarade 5.000-5-500 evra, a iz Nemačke idu u skandinavske zemlje gde su im plate najveće i kreću se od 7.500-8.000 evra.

-  Svi se bore za deficitarna zanimanja, a mi moramo da pazimo da uskoro u našim fabrikama ne ostanemo bez radnika, majstora i stručnjaka. Samo većim platama i boljim uslovima mogu se zadržati oni koji žele da rade, ali da za to budu plaćeni i da mogu sa porodicom dobro da žive – poručuje Paripović.                                                                                            

 M. Sudžum